U grupi nevoljnika iz Srbije i Republike Srpske koje je ovih dana vrednim donacijama obradovala humana porodica Dalić iz Austrije, poreklom iz Bosne, našli su se, prvi put u ovoj godini, samohrani roditelji Vukomir Tomović i Atifa Ljajić iz Novog Pazara. Vukomiru je iz Salcburga stiglo 200, a Atifi 100 evra. Na Atifinu adresu stigla je još jedna donacija. Naš anonimni čitalac iz okoline Osla u Norveškoj poslao joj je 100 evra.
Mišićna distrofija
Duže od dve decenije bolesni i siromašni Vukomir, najpre u zabitom Pasijem Potoku na Rogozni, a potom u novopazarskom prigradskom naselju Šestovo, sam i bez ikakvih prihoda brine o nepokretnim sinovima Ivanu i Predragu, obolelim od teškog oblika mišićne distrofije. Poslednjih godina uz njih su samo čitaoci “Vesti”. Pomogli su im da na periferiji Novog Pazara sagrade kuću i budu bliže lekarima. Pomaću im da kupe ogrev i namirnice, nabave lekove…
Za Atifu Ljajić, siromašnu i neverovatno upornu Novopazarku, Srbija i svet čuli su pre šest godina kada se nakon pete vantelesne oplodnje, rizikujući svoj život, prvi put porodila u 60. godini i na svet donela danas šestogodišnju ćerkicu Alinu. Svojom hrabrošću i neverovatnom željom da se i u poznim godinama ostvari kao majka Atifa je mnogim ženama, željnim poroda, dala nadu i uverenje da za potomstvo nikada nije kasno.
Plemenita porodica
– Hvala beskrajno ovoj plemenitoj porodici iz Austrije. Bog im dao sreće i zdravlja. Iz ove zemlje do sada nam je stiglo dosta pomoći. Da nije dobrih ljudi i njihovih donacija, ne znam kako bismo preživeli sve nedaće koje nas prate decenijama, od Ivanovog i Peđinog rođenja – priča Vukomir i ističe da će ova godina biti teška jer je sve papreno skupo, a donacije dobrih ljudi su se proredile.
– Svaka pomoć, pa i ova plemenite porodice Dalić, vredan nam je kao kuća u borbi za goli opstanak. Da ne bismo ostali bez svetla izmirićemo dug za struju, kupićemo nešto od namirnica i naravno najpotrebnije lekove. Još jedno veliko hvala ovoj porodici velikog srca i dobre duše – poručuje ovaj samohrani otac iz Novog Pazara.
Osim što teškom mukom brine o nepokretnim sinovima, Vukomir je suočen sa još jednom nevoljom. Igrom zle sudbine i njegova unuka Katarina (20), ćerka njegovog trećeg i zdravog sina Zorana, nepokretna je i od rođenja vezana za invalidska kolica. Njeni roditelji obilaze bolnice širom bivše Jugoslavije u nadi da će bar za nju biti leka.
– Penzija mi je oko 150 evra, a stanarina 200 evra, plus komunalije i struja. Pošto više nisam mogla da plaćam kiriju, dobila sam otkaz i sa Alinom ostala na ulici. Srećom, spasla nas je jedna divna i plemenita gospođa iz dijaspore koja želi da ostane anonimna. Ona nam već dve godine unapred za šest meseci plaća stanarinu i obezbeđuje krov nad glavom. Nikada joj se ne možemo odužiti. Bogu se molimo da nagradi njenu humanost i dobrotu – priča samohrana majka Atifa Ljajić i dodaje:
– Pomoć porodice Dalić iz Austrije i anonimnog čitaoca “Vesti” iz Norveške mnogo će nam značiti jer nam dolazi na početku školske godine i u toku priprema za zimu kada nam je obično najteže. Imaćemo za život bar za mesec-dva, a za kasnije videćemo. Snaći ćemo se nekako. Možda se pojavi još neki dobrotvor da nam pomogne. Kad god pomislimo da smo u bezizlaznoj situaciji, stigne neka pomoć. Kao da je sam Bog šalje. Tako je već godinama – objašnjava Atifa i takođe nas moli da porodici Dalić i anonimnom donatoru iz Norveške prenesemo njenu zahvalnost do neba i velike pozdrave.
Plemeniti Hido
– Kad sam se porodila puno ljudi me je posećivalo i hrabrilo, mnogi su mi tada obećavali pomoć, a potom su me svi zaboravili. Samo humanitarac Hido Muratović i čitaoci “Vesti” ostali su uz mene i Alinu. I danas nas drže u životu. Hvala im beskrajno, Bogu se molim da ih čuva i nagradi njihovu dobrotu – ističe Atifa i podseća da se uprkos siromaštvu
i svim nedaćama sa kojima se suočava nikada nije pokajala što se toliko borila za potomstvo. Ponosna je na svoju Alinu, mamino zlato. Nada se da će, iako gazi 67, uz svoju lepoticu biti još dugo.
Alina prvak
Atifa Ljajić je ovog septembra dočekala još jednu radost. Mala Alina krenula je u školu. Za njene knjige, sveske, torbu i školski pribor otići će deo donacija koje su im upravo stigle.
– Moja penzija je daleko ispod minimalne. Da nije dobrih ljudi ne bismo mogle ni da se prehranimo, a kamoli da se toplo obučemo i ugrejemo. Hvala svim našim dobrotvorima i spasiocima – poručuje Atifa.
