Iako smo sve donacije od proteklog meseca pristigle iz Australije prosledili na zadate adrese, neka uručenja tek sad stižemo da pribeležimo.
Ovog puta je reč o pomoći anonimne familije iz Sidneja čijih je 400 dolara stiglo na adresu Tamare (13) i Tijane (11) Lazović iz Banje kod Zubinog Potoka, sestara koje su još kao male devojčice ostale bez oba roditelja, zbog čega im je bila neophodna pomoć humanih ljudi. Da nisu ostali bez brige svojih zemljaka širom sveta, najbolje svedoči i podrška u vidu donacije pridošle još jednom sa drugog kraja sveta.
Podsećanja radi, nakon smrti roditelja brigu o ovoj deci preuzele su tetke Nada Lazović i Dobrica Sovrlić, a uz pomoć humanih čitalaca “Vesti” sve nedaće su lakše podnele. Njihova priča je dospela u javnost pre nešto više od dve godine, a veliki problem je predstavljalo njihovo stambeno zbrinjavanje.
Budući da su živele daleko od grada i da kuću, uprkos velikoj podršci iz dijaspore, nisu mogle da dovrše za pristojan život dece, Dobrica i Nada odlučile su da za decu kupe kuću i plac bliže gradu. Opet zahvaljujući velikoj podršci dobrih ljudi, Tamara i Tijana Lazović iz sela Banje dobile su ključeve svog novog doma u širem centru Zubinog Potoka, u opremljenoj kući od oko 70 metara kvadratnih.
– Ti divni ljudi sa drugog kraja sveta su nas ponovo obradovali i zaista ne znam ni kako da im se na pravi način zahvalimo. Deci to zaista mnogo znači, da znaju da nisu zaboravljena. Dovoljna im je patnja što rastu bez oca i majke, ali imaju nas tetke, širu porodicu i veliko srce dijaspore, a time ne može svako da se podiči. Želimo im svaku sreću od Gospoda. I ovaj dar plemenitih ljudi iz Australije sačuvaćemo za najneophodnije, budući da su Tijana i Tamara sve starije i da im svega više i treba, a želim da devojčicama olakšamo život i školovanje – rekla je Dobrica Sovrlić.
Kada su u “Vestima” saznali za nove nevolje samohrane majke Vuke Barbu (42) iz Mramorka kod Kovina, zbog iznenadnih nevolja sa zdravstvenim stanjem njenog najmlađeg sinčića, anonimna familija iz Sidneja nije časila časa i odmah joj je uputila pomoć i nastavila je to da čini i kasnije, što je za svaku pohvalu i divljenje. Njihova pomoć, takođe, od 400 dolara koju smo prosledili Vuki, stigla je u više nego dobar čas.
– Koliko sam samo zahvalna ovim dobrim ljudima, ne može u reči da stane. Svaki put kada sam se našla u nevolji, oni su bili tu da nas izvuku iz nevolje. Zato nikada i neću moći dovoljno da im se zahvalim. Želim im svako dobro u životu i svaku blagodat, ništa manje nisu zaslužili. Blagosiljaćemo ih dok smo živi, jer zahvaljujući njihovom razumevanju i svesrdnoj podršci imamo i sopstveni krov nad glavom, što nikako nije mala stvar. Ovu pomoć ćemo iskoristiti da platimo račune i kupim Davoru, Dijani i Savi sve što im je neophodno, ali i napunim frižider jer smo se našli u veoma teškom periodu i često smo kuburili sa hranom – rekla je u dahu Vuka.
Ništa nam ne nedostaje
– Tijana i Tamara, a i ja sa njima smo dobro, bogu hvala. Ništa nam ne nedostaje. Uspeli smo da podignemo i ogradu oko kuće. Život konačno ide nekim lepšim tokom nakon svega što smo kao porodica doživeli i preživeli. Svaku dobijenu paru za njih čuvam da imaju, pa ako budu i htele u nekom trenutku da studiraju, imaće i za to. Ne želim da im bilo šta nedostaje – rekla je tetka Dobrica.
Dobrobit dece na prvom mestu
Vuka Barbu, svojevremeno i žrtva porodičnog nasilja, ističe da su deca i njihova dobrobit uvek na prvom mestu.
– Za njih živim i zato me već od same pomisli da nešto ne mogu da im obezbedim hvata panika. Ne znam šta nam sutra nosi, ali ne može da se poredi s onim kroz šta smo godinama prolazili i torturu koju smo trpeli. Još jednom hvala svim divnim ljudima koji su nam pomogli kad nam je bilo najteže – iskreno će Vuka Barbu, koja je sa dečicom mnogo toga prošla, dok u njen život nisu ušli ljudi dobrog srca.
