Saznavši posredstvom “Vesti” da je porodica Nataše Ničić Virijević iz Novog Badovca kod Gračanice, bogatija odnedavno za još jednog člana, devojčicu Nevenu, to su naši čitaoci sa drugog kraja sveta, odlučili da još jednom obraduju ovu mnogočlanu porodicu. Što su naumili, to su i učinili, pa su plemeniti Damnjanovići iz Sidneja, inače redovni učesnici u brojnim akcijama Humanitarnog mosta, uputili dar od 300 dolara. Ova donacija je ubrzo prosleđena na kućni prag porodice Virijević-Ničić, donevši veliku radost, jer u domu sa mnogo dece uvek ima preče od prečeg – preče.
– Imamo četiri đaka i budućeg studenta, onda je sasvim jasno da će donacija otići najpre na to da se deca opreme za početak nove školske godine. A, donacija stiže, kao što se kod nas kaže: “Ko kec, na jedanaest”, i više nego dobar čas. Presrećni smo. Damnjanovićima želimo dobro zdravlje i svaku sreću u životu. Hvala im što nas ne zaboravljaju i uvek se potrude da nas obraduju. Koliko znači njihova pomoć, još više znači saznanje da su uz nas godinama unazad – rekla je Nataša Virijević Ničić.
U međuvremenu, mama Nataša se propisno nasekirala oko ćerke Jovane kojoj je puklo slepo crevo, a lekari danima nisu mogli da utvrde šta je sa detetom, pa je na kraju Jovana hitno poslata na operaciju u Beograd na Institut za majku i dete. Srećom, operacija i postoperativni oporavak su dobro prošli.
– Zahvaljujući ovdašnjem Crvenom krstu, Jovana će ove godine poći na more u Crnu Goru sa drugarima, pa ćemo od ove donacije nešto izdvojiti za njen džeparac. Bilo bi mi teško da znam da druga deca jedu sladoled, a da ona nema za to. Eto, moram da ponovim, ovaj dar nam stvarno stiže u najbolji mogući momenat – kazala je ponosna mama Nataša.
Pored ovih srećnih vesti, podsećanja radi, porodica Ničić-Virijević, ostala je bez najstarije ćerke, 21-godišnje Dragane, koja je posle duge i teške bolesti preminula.
– Dragana nas je napustila prošlog maja i svi smo to teško podneli, iako znamo da se njena napaćena duša odmorila. Veoma teško izlazimo na kraj sa svim poteškoćama ovde na Kosovu, a kada smo ostali bez nje, to mi je posebno teško palo. Rođenjem ćerkice Nevene, vratio mi se vedar duh i snaga. U njenom osmehu često prepoznajem Draganu i bude mi na duši lakše. Najstariji sin Lazar, kao što sam već rekla, nije mogao da upiše fakultet, jer nismo imali novca. Sad je konkurisao na dva fakulteta i nadamo se da će negde “upasti”. Ukoliko do toga ne dođe, odlučio je da služi vojni rok. Zato jedno veliko hvala svim divnim ljudima koji su bili uz nas uvek kada nam je bilo najteže. Neka ih Bog čuva i blagoslovi. Na radost im se vratilo – reči su 42-godišnje majke Nataše.
Dug za struju najveća muka
– Zahvaljujući jednom čoveku, iako imamo veliki dug za struju (oko 1.100 evra), struju nam nisu isključili, ali smo u obavezi da svakog meseca plaćamo minimum 30 evra. To nam mnogo znači, ali svesni smo da to nije konačno rešenje i da ćemo pre ili kasnije nekako morati da rešimo i taj problem. Svesni smo da neće biti nimalo lak zadatak, budući da živimo od socijalne pomoći i dečijeg dodatka i da suprug Bojan, kao ni ja, nismo zaposleni. Zato nam je svaka pomoć poput dara sa neba i osećam obavezu da se još jednom zahvalim svim dobrim ljudima koji su godinama bili uz nas, bodrili nas kada smo živeli u kontejnerskom naselju. Istina je da je sada mnogo lakše i lepše, ali dok se ne nađe neki posao, to ćemo i mi biti u neprilici – iskreno će majka Nataša.
