Tiho i bez najave, nedavno se na vratima beogradskog Dopisništva "Vesti" pojavio čovek o čijim smo mukama pisali još davne 2007. godine. Bio je to 42-godišnji Dražen Kojić, izbeglica iz Hrvatske, iz Osijeka, koji je opet pokucao na vrata našeg Humanitarnog mosta. Ali, ovog puta ne da bi pričao o svojim nevoljama i ne da bismo pisali apele, već s molbom da svim humanim ljudima iz Evrope, Amerike i Australije, kao i iz Srbije, prenesemo njegovu poruku: "Hvala vam, divni ljudi, meni ništa ne treba, samo sam hteo da vas sve zajedno pozdravim preko ‘Vesti", lista putem kojeg ste mi pomagali dugi niz godina i bez čije ljubavi i pomoći ne bih preživeo ni ja, ni moja porodica. 
Najpre mislim na moju bolesnu ćerku Sofiju, koja danas ima petnaest godina, a koja bez vaše solidarnosti i stalnih donacija ne bi opstala… Ničije ime ne mogu da izdvojim, svi ste na svoj način poklanjali nama deo svoje ljubavi i humanosti. I na tome ćemo vam večno ostati zahvalni…", rekao je Dražen Kojić, danas žitelj Stare Pazove.
A neposredan povod što se Dražen Kojić obreo u "Vestima" je u stvari bila njegova želja da nam donese fotografije svoje dece: najstarije, 15-godišnje Sofije, obolele od cerebralne paralize, 13-godišnje Branke, troipogodišnjeg sina Nikole i najmlađe Milice koja je upravo 10. juna napunila devet meseci, kako bi svi darodavci videli i njegovu porodicu nakon toliko godina. "Nije nam bilo lako ni tada, a ni danas. Radim na građevini, iako sam po zanimanju stolar. Još nisam uspeo da dobijem stalno zaposlenje, ali mi živimo bez straha, srećni što je Sofijina bolest zaustavljena i okruženi našom decom i prijateljima. Ne pada nam toliko teško što još nemamo svoj krov nad glavom, što smo i dalje podstanari i što se svaki čas selimo. Zahvalni smo Bogu na ovom što imamo… Nama je dosta", kaže Dražen kome smo ispunili želju i u ime njegove porodice, ali i "Vesti" iskoristili priliku da se i sami zahvalimo plemenitim čitaocima koji su podržali i ovu našu akciju.
|
Brak bez papira
Kontakt |
