Naši čitaoci iz daleke Australije, čim su pročitali u “Vestima” o novim mukama, nemaštini i nemogućnosti Sanje Bartok iz Gudurice kraj Vršca, kao i njenih sedmoro mališana da se izbore s teškom svakodnevicom, odmah su odgovorili plemenitim gestom. Jedinima koji su imali razumevanje za njene muke i tešku sudbinu koja je nije štedela još od detinjstva. Među tim ljudima dobrog srca našli su se i Branislav i Vesna Knežević iz Sidneja, koji su Sanji i njenoj porodici uputili pomoć od 500 dolara.
Stiglo na rođendan
Dar je stigao na Sanjin 33. rođendan i time upotpunio radost koja je istog trena zavladala u njenom skromnom domu.
– Imala sam priliku da razgovaram sa ovim divnim ljudima i moram reći da su me oduševili. Koliko su to dobri ljudi i puni razumevanja, teško mi je da vam opišem. Hvala im do neba za nesebičnu podršku i ljubav koju su nam poslali sa drugog kraja sveta. Uz njihovu pomoć, obezbediću deci knjige, školski pribor i ono najosnovnije u čemu smo oskudevali. To nam je najpreče, ali i najveći izdatak budući da imamo četvoro školaraca – navela je Sanja Bartok.
Istina, prvi put o njoj pisali smo povodom plemenitog odziva HO “Nemanjići” iz Tićina u Švajcarskoj, koji su 2015. ovoj nesrećnoj ženi i njenoj dečici obezbedili krov nad glavom, kućne aparate i ogrev. Od tada do danas Sanji je stizala povremena podrška sa svih strana sveta, zbog čega njena deca nisu oskudevala i smrzavala se tokom zime. Ipak, samohranoj majci koja živi samo od socijalne pomoći i dečjeg dodatka nije bilo nimalo lako da se snađe u teškoj svakodnevici.
Kako su godine odmicale, u njenom životu je, ipak, došlo do nekih značajnih promena, koje prvenstveno zbog sramote i osude okoline nije uspela da prevali preko usana. Nove nevolje naterale su ovu ženu da otvori svoju dušu, ne samo novinarima “Vesti” koji su je posećivali, već i donatorima iz dijaspore koji se nisu ustručavali da joj od srca pomognu.
Sve karte na stolu
– Još kada ste me prvi put posetili, znali ste da imam šestoro dece i bilo mi je neprijatno da se izjasnim po tom pitanju jer dobro znam šta ljudi u varoši pričaju i nije lako izboriti se s tim. Sada kad je i mali Lav, sedmo dete, stigao u ovaj skromni dom, to je i na meni bilo da pojasnim ko je zapravo otac. To je isti čovek koji je od prvog dana od kada sam ostala bez supruga bio uz nas i trudio se da ne oskudevamo, suprugov rođeni brat, moj dever. Svakako nismo planirali da se ljubav između nas dvoje dogodi, ali dogodila se i krunisana je sa još dvoje dece. Dečica dobro znaju da je nekima stric-očuh, a najmlađem Vuku i Lavu tata i to nam ne predstavlja problem u funkcionisanju porodice – skinula je teret s pleća mlada Sanja.
Međutim težak život, nedostatak posla u selu, Sanju, decu i sada njenog nevenčanog supruga pritisla je sa svih strana.
Uprkos svoj nemaštini, Sanjina deca su zlatna. Svako ko je imao priliku da se s njima susretne, ostao bi prijatno iznenađen njihovim lepim vaspitanjem, ponašanjem za primer svima. Zato zaslužuju priliku da koliko god je moguće imaju bezbrižno detinjstvo i da jednog dana postanu valjani ljudi, spremni da i sami pomognu drugima u nevolji. Razumeli su to Branislav i Vesna Knežević iz Sidneja, pa otuda i njihove podrške, jer deca su naša budućnost i njihova dobrobit je uvek na prvom mestu.
Zahvalnost do neba
– Znam da je situacija svuda teška. Ne sanjam ni sada o kulama i gradovima i sve što želim je miran i skroman život. Da imamo najosnovnije i da dečica ne oskudevaju ni u čemu. Nažalost, to je u mestu gde živimo veoma teško postići. Muž, koliko god radio privatno, kad i gde ima posla, ne može dovoljno da zaradi. I zato sam bila primorana da se za pomoć ponovo obratim dobrim ljudima, iako me je sramota. Morala sam zbog dece. Zato sam i zahvalna svima koji su nam priskočili u pomoć. Pokazali su nam i dokazali da je njihovo srce veliko poput okeana. Ostaćemo njihovi večiti dužnici – kazala će Sanja.
Osim ljubavi, sve fali
– Ova pomoć stigla nam je zaista u dobar čas. U kući gde je mnogo dece, uvek nešto fali, ali ono najvažnije, ne fali ljubav i podrška. S te strane mi smo bogati, ali s ove druge – materijalne, ni izbliza. Celokupna situacija sa korona virusom uticala je i na nas. Teško je do posla, a zemlju za obrađivanje nemamo. Kad se na to još nadoveže da živimo u kući bez kupatila, da perem veš na ruke, a deca se u koritu kupaju, da je kuća veoma stara i popušta i da su joj potrebne popravke, život nije ni malo lak. Ali, gde je sloge i ljubavi nekako se i to lakše podnese – iskreno će Sanja Bartok.
