Novi dar anonimne familije iz Sidneja za siročiće Tamaru (12) i Tijanu (10) iz Banje kod Zubinog Potoka od 500 dolara, pristiglih za vreme vaskršnjih praznika i vanrednog stanja u Srbiji, još jednom ih je obradovala kada im je proteklih nedelja stigla na kućni prag. Da nisu ostali bez brige svojih zemljaka širom sveta, najbolje svedoči ova podrška u vidu donacije pridošle još jednom sa drugog kraja sveta. Podsećanja radi, nakon smrti roditelja brigu o ovoj deci preuzele su tetke Nada Lazović i Dobrica Sovrlić, a uz pomoć humanih čitalaca “Vesti” sve nedaće su lakše podnele. Njihova priča je dospela u javnost pre nešto više od dve godine, a veliki problem je predstavljalo njihovo stambeno zbrinjavanje. Budući da su udaljene od grada i da kuću, uprkos velikoj podršci iz dijaspore nisu mogle da dovrše za pristojan život dece, Dobrica i Nada odlučile su da za decu kupe kuću i plac bliže gradu. Opet zahvaljujući velikoj podršci dobrih ljudi, sa prvim radovima se krenulo još prethodnog leta, a već na jesen Tamara i Tijana Lazović iz sela Banje, dobile su ključeve svog novog doma u širem centru Zubinog Potoka, u opremljenoj kući od oko 70 metara kvadratnih.
– Hvala do neba tim divnim ljudima sa drugog kraja sveta, koji su nas ponovo obradovali. Zaista ne znam ni sama kako da im se na pravi način zahvalimo. Deci to zaista mnogo znači, da znaju da nisu zaboravljena. Dovoljna im je patnja što rastu bez oca i majke, ali imaju nas tetke, širu porodicu i veliko srce dijaspore, a time ne može svako da se podiči. Želimo im svaku sreću od Gospoda – rekla je Dobrica Sovrlić.
U nastavku razgovora sa ovom hrabrom ženom, koja je često svoju porodicu morala da stavi na drugo mesto kako bi odgajala Tijanu i Tamaru, saznali smo da ništa od svega toga ne bi bilo moguće da nije bilo njihovog sugrađanina Saše Dedovića, poznatog ugostitelja iz severnog dela Mitrovice.
– Pored Sašinog zalaganja, koji je u velikoj meri skretao pažnju javnosti na našu muku i prikupljenom novcu donatora sa svih strana sveta, o novoj kući bismo mogli samo da maštamo. Tijana i Tamara imaju sada više nego pristojne uslove da se razvijaju i odrastaju kao i svi njihovi vršnjaci. Beskrajno smo zahvalne svima na ljubavi i podršci – poručila je tetka Dobrica.
Prema njenim rečima, Tamara i Tijana su dobre, poslušne, vredne i dobri su đaci, kao i njihov polubrat koji više ne živi sa njima. Bojana je zbog daljeg školovanja i boljih uslova života srdačno primio u svoj dom ujak u Subotici. Iako je ova razdvojenost teško pala njegovim sestricama, ali i tetkama, svesni su svi da je to najbolja odluka za bolju budućnost. Bojana, Tamaru i Tijanu život nije mazio. Najpre su 2013. godine ostali bez oca Rodoljuba, koji je preminuo od srčanog udara. Samo dve godine kasnije majka Valentina saznala je da ima rak pluća. Bolest je bila vrlo progresivna, te je za nekoliko meseci preminula, a deca su ostala siročići koju su tetke zdušno primile u zagrljaj.
Bez trzavica i problema
– Ovih dana Tijana i Tamara doteruju ocene i završavaju sa školskim obavezama. Tamara će nastaviti i sa odbojkaškim treninzima. Sve u svemu, dobre su obe. Samo da smo svi zdravi i čovek više zaista ne može ni za šta da se požali. Konačno je došlo vreme da se svi malo primirimo i napokon započnemo život bez trzavica i problema – istakla je Dobrica Sovrlić.
Sedam godina brige Đukića
Pored Tijane i Tamare Lazović, još jedna donacija iz daleke Australije stigla je samohranoj majci, Slađani Stanković, prognanici sa Kosmeta nastanjenoj u Leskovcu. U pitanju je mesečna pomoć od 150 dolara plemenitih Đukića iz Melburna.
– Našim Đukićima dugujemo zahvalnost do neba. Sigurna sam da možete nabrojati na prste jedne ruke ljude koji na ovaj način brinu o nekome, a da ga pritom nikada u životu nisu sreli. Dodavši na to, da na ovaj način brinu punih sedam godina o nama, to je i više nego za divljenje. Njihovu pomoć kao i uvek iskoristiću da izmirim račune za komunalije, ali i da obradujem Kristijana koji se priprema za čari raspusta. Činjenica je i da mira ne bismo imali, da nemamo naše anđele čuvare iz daleka, jer nemam stalno zaposlenje. Snalazim se kako znam i umem, ali to ne bi bilo dovoljno da imamo za sve što nam je potrebno. Zato nam je pomoć Đukića jedini siguran i stalan prihod – iskreno će Slađana Stanković.
