Junska stipendija od 50 evra humane M. E. iz Frankfurta za uspešan nastavak školovanja Bojana Mijatovića (22) iz Novog Grada, studenta beogradskog Fakulteta sporta i fizičkog vaspitanja, prosleđena je na njegov račun, zatekavši ga u Republici Srpskoj.
Bojan letnje dane provodi u zavičaju, mirno, bez mnogo telefonskih poziva, ali su vredni reporteri “Vesti” uspeli da ga kontaktiraju.
– Jao, baš ste me obradovali, ovde sam u rodnom kraju, u potpunom miru. Od srca hvala mojoj dobročiniteljki iz daleka koja me ne zaboravlja i svakog meseca me obraduje stipendijom – kaže u jednom dahu Bojan.
Humana dobrotvorka daje mu podršku, na čemu joj je beskrajno zahvalan.
– Čini to od samog početka mog školovanja više od pet godina. Trenutno sam na kraju pisanja diplomskog ispita. Trebalo bi da ga branim krajem meseca – priča Bojan.
Pored studija, on već sedmu godinu obavlja i posao fudbalskog sudije, što ga čini ispunjenim i srećnim. On je vredan mladi čovek koji će zauvek biti zahvalan nesebičnoj M. E.
– Još jednom hvala plemenitoj dobrotvorki na novčanoj pomoći. Mnogo mi znači, to mi je neprocenjiva podrška u svakom pogledu – kazuje Bojan.
Još desetak dana ostaje u Srpskoj, a onda se vraća u Beograd, jer počinju utakmice i suđenja.
Sport i bavljenje sportom je njegova velika ljubav, a oduvek se trudio da ima što bolje ocene u indeksu da bi opravdao poverenje svoje dobročiniteljke koja mu i te kako olakšava studentski život.
– Ne postoje reči kojima bih se mogao dovoljno zahvaliti, ali ću još jednom reći da joj od srca želim sve najbolje u životu – kaže Bojan, koji svakim danom sve više napreduje u svojoj profesiji.
Brine o porodici
– Živim u studentskom domu, pa uspem nešto i da prištedim. Svaki put kad idem u selo kod Novog Grada ponesem nešto para i majica, a odnedavno sestra živi u Prijedoru. Mama živi od poljoprivrede, pa joj dobro dođe svaki dinar koji joj odnesem – priča ovaj vredni mladić pred kojim je bolji život.
