Naime, u vreme majskih poplava koje su zahvatile Srbiju, Bosnu i Hrvatsku, naša dijaspora se brzo uključila u humanitarnu akciju i uspela u kratkom roku da prikupi i pošalje nekoliko stotina tona pomoći u ugrožena područja. Među onima koji su prvi reagovali, nalazili su se i Marina i Nenad, ne znajući da svojom dobrom namerom ulaze u zamku nemačke birokratije.
– Čim smo saznali za poplavu i veliki broj ugroženih u našoj zemlji, želeli smo da na neki način i mi pomognemo. Postavila sam poveću pletenu korpu na trotoar ispred našeg izloga i napisali na plakatu šta želimo time da uradimo – priča Marina.
– U korpu je Nenad stavio novu četkicu za zube kako bi simbolično pokazao da i najmanja donacija vredi mnogo. Posle samo nekoliko dana stiglo nam je neko pismo. Na naše veliko iznenađenje bio je to račun za korišćenje javnog zemljišta u vrednosti od 72 evra. U stvari, dva evra je trebalo platiti za korišćenje zemljišta, a 70 evra za obradu podataka. Baš sam bila pogođena, radimo nešto humano, a oni nam naplaćuju kaznu. U prvom momentu je proradio srpski inat i rekla sam sebi: E neću da platim! Međutim, shvatila sam da može i drugačije. Platila sam i obavestila lokalne novine, priču je potom objavio i tiražni dnevnik "Bild" – kaže Marina.
– Vest se brzo proširila i kratko posle toga reagovali su političari, tačnije poslanik u gradskom parlamentu iz naše opštine, Arnold Veber (SPD) – uključuje se u razgovor Nenad.
|
Iznenađeni odzivom Nenad Baretić, rođeni Beograđanin, od svoje 6. godine živi u Frankfurtu. Već 22 godine u braku je sa Marinom, rođenom u Gradišci, u Republici Srpskoj. Anđelika Baretić (14) je njihova ćerka i njihov ponos. Bistro Fajnšmekers otvorili su u leto 2008. godine. U poplavama, kako kaže Nenad, niko od njihove familije stradao i nisu bili poplavljeni, a prijatno je iznenađen odzivom ljudi na njihov poziv za humanitarnu akciju. |
– Prva reakcija političara bila je da ne mora da se plati 70 evra za obradu podataka i da će uplaćeni novac biti vraćen, ali onih dva evra mora, jer se koristi gradsko zemljište. Nije bila u pitanju suma koja je bila na papiru, već smo ostali zatečeni "kaznom". Pa zar se tako nešto kažnjava – kaže Nenad.
Prošle srede je u bistrou Fajnšmekers zazvonio telefon, a poziv je bio od grada gde su Marini i Nenadu rekli da će i preostalih dva evra biti vraćeni uz obrazloženje da ipak moraju da dostave pismenim putem do kada će akcija trajati.
– Ljudi su jako dobro odreagovali i sakupili smo više od 10 tona pomoći koje smo odneli u našu crkvu i konzulat u Frankfurtu. Jedan deo smo preko prijatelja poslali za Hrvatsku. Nedavno smo zamolili našeg poznatog prevoznika Zdravka Mitrovića da dođe i njegovim kombijem tranSPORTuje krevete koje su ljudi poslali kao pomoć što je on i uradio – rekla je na kraju Marina Majksner.
