Ekstremno siromašnu porodicu Antić, iz zaseoka Baljkovac u Golemom Selu, udaljenom oko 25 kilometara od Vranja, štićenike našeg Humanitarnog mosta, posetili su nedavno predstavnici humanitarne organizacije Srbi za Srbe, na čelu sa Igorom Stevanovićem i Zoranom Pešićem iz Niša i laborantom Novicom Cvetkovićem iz susednog sela Vlase i doneli im lepe vesti, da će nastaviti s pružanjem nesebične pomoći ovoj porodici, i to na na osnovu projekta koji su izradili za njih. Ovog puta biće im kupljene dve koze, pet kokošaka nosilja, zamrzivač, šporet na drva, motorna testera, četiri džaka brašna i četiri džaka koncentrata za kokoške nosilje.
|
Danas – siti i obučeni |
Inače, nakon pisanja u "Vestima" o njihovoj tragičnoj sudbini, o životu kao u filmovima strave i užasa, u njihovo rodno selo Drenovac stigli su humanitarci iz organizacije Srbe za Srbe i kad su videli u kakvim uslovima živi šestočlana porodica odmah krenuli sa organizovanjem pomoći. Urgentno su pomogli naši brojni čitaoci, dobrotvori iz inostranstva, Društvo Srba iz Bergena u Norveškoj i posetioci portala Vesti onlajn iz Srbije.
Srbi za Srbe su bili najkonkretniji i kupili su im u susednom Golemom Selu kuću sa okućnicom. Nakon toga su ih preselili i Antići su otpočeli drugi život. U novi dom stigli su svi, osim oca Novice sklonog alkoholu, koji je ostao u staroj kući. Uprkos tome što glava porodice ponekad nije vodio dovoljno brige o četvoro dece: Miljani (17), Aleksandru (16), Stefani (10) i bolesnom Dimitriju (8), njima se posvetila majka Desanka (43) koja ima problema s govorom i otežano komunicira, ali njeno srce govori svim jezicima.
|
Nekad – strava i užas |
Podsećanja radi, recimo da je zlehuda sudbina šestočlane porodice Antić, koji su živeli u selu Drenovac kod Vranja, od samo 9.200 dinara socijalne pomoći i dečjeg dodatka (oko 80 evra), potresla ljude širom dijaspore, ali i Srbije. U kući od čerpića koja samo što se nije urušila, za goste nije bilo ni stolice. U odsjaju mutnog najlona prikovanog na malom prozoru dva starinska kreveta od gvožđa. Na njima stari ćilimi, sa mnogo fleka. Pored njih pohabana i pocepana obuća, ne zna se čija. Sa strane rasklimatan sto, na njemu razbijene šerpe, zarđale viljuške i kašike. Dušanka i Miljana to operu kada Aleksandar donese vodu sa izvora, pored puta. Donosio je na leđima, u plastičnim flašama koje bi vezivao kanapom, jer je bunar ispred kuće, kao za inat, presušio.
Ipak, sve to je već iza njih, ružna prošlost koje ne žele da se sećaju, danas imaju šansu da počnu da normalno žive od svog rada – zahvaljujući brojnim dobročiniteljima. A kao što smo i videli, mladi Antići neće prokockati svoju šansu, čvrsto su je prigrlili, jer znaju da druge više neće biti.
