Inače, nakon pisanja u "Vestima" o njihovoj tragičnoj sudbini, o životu kao u filmovima strave i užasa, u njihovo rodno selo Drenovac stigli su humanitarci iz organizacije Srbe za Srbe i kad su videli u kakvim uslovima živi šestočlana porodica odmah krenuli sa organizovanjem pomoći. Urgentno su pomogli naši brojni čitaoci, dobrotvori iz inostranstva, Društvo Srba iz Bergena u Norveškoj i posetioci portala Vesti onlajn iz Srbije.
Danas – siti i obučeniBrojni donatori kupili su Antićima krevete, posuđe, deca su obučena i obezbeđena im je odeća i obuća za duži period. Takođe, od humanih ljudi stiglo je dosta hrane, počev od brašna pa do e urokrema. "Mnogo nam je sada lepo, a to je sve zahvaljujući Humanitarnoj organizaciji Srbi za Srbe, koja nam je uz pomoć brojnih dobročinitelja kupila ovo domaćinstvo, kao i čitaocima ‘Vesti’", kaže Miljana na kojoj je sada, zajedno sa Aleksandrom, glavni teret vođenja domaćinstva. |
Srbi za Srbe su bili najkonkretniji i kupili su im u susednom Golemom Selu kuću sa okućnicom. Nakon toga su ih preselili i Antići su otpočeli drugi život. U novi dom stigli su svi, osim oca Novice sklonog alkoholu, koji je ostao u staroj kući. Uprkos tome što glava porodice ponekad nije vodio dovoljno brige o četvoro dece: Miljani (17), Aleksandru (16), Stefani (10) i bolesnom Dimitriju (8), njima se posvetila majka Desanka (43) koja ima problema s govorom i otežano komunicira, ali njeno srce govori svim jezicima.
POZIV DONATORIMAAko želite da se uključite u neku od akcija Humanitarnog mosta, javite se na mejl adresu: hmost@frvesti.com. Dobićete adresu i broj telefona porodice kojoj želite da pomognete i dogovoriti se sa njima o načinu dostave donacije. Informacije možete dobiti i od novinara Humanitarnog mosta na: +381 11 31 93 771 i +381 11 31 90 924. |
Podsećanja radi, recimo da je zlehuda sudbina šestočlane porodice Antić, koji su živeli u selu Drenovac kod Vranja, od samo 9.200 dinara socijalne pomoći i dečjeg dodatka (oko 80 evra), potresla ljude širom dijaspore, ali i Srbije. U kući od čerpića koja samo što se nije urušila, za goste nije bilo ni stolice. U odsjaju mutnog najlona prikovanog na malom prozoru dva starinska kreveta od gvožđa. Na njima stari ćilimi, sa mnogo fleka. Pored njih pohabana i pocepana obuća, ne zna se čija. Sa strane rasklimatan sto, na njemu razbijene šerpe, zarđale viljuške i kašike. Dušanka i Miljana to operu kada Aleksandar donese vodu sa izvora, pored puta. Donosio je na leđima, u plastičnim flašama koje bi vezivao kanapom, jer je bunar ispred kuće, kao za inat, presušio.
Nekad – strava i užasNaš prvi ulazak u njihovu kuću podsetio nas je na scene iz horor filmova. Majka Desanka pokazuje plafon koji se skoro urušio. Probija promaja sa svih strana. Nemaju jorgane, pokrivaju su čim stignu. Nabacaju preko sebe sve što nađu. Krivo im, kažu da i jazavci kojih ima u blizini, imaju svoju toplu jazbinu i sigurni su da bolje žive od njih. |
Ipak, sve to je već iza njih, ružna prošlost koje ne žele da se sećaju, danas imaju šansu da počnu da normalno žive od svog rada – zahvaljujući brojnim dobročiniteljima. A kao što smo i videli, mladi Antići neće prokockati svoju šansu, čvrsto su je prigrlili, jer znaju da druge više neće biti.
