Trajković je u kolicima i radno vreme provodi pored fotokopir aparata u Uslužnom centru Opštine Vranje. Slovi za vrednog i prijatnog čoveka koga Vranjanci posebno cene i vole jer je svima na usluzi.
– Desilo se da sam ugledao čoveka kako šeta pored šaltera i odmah sam shvatio da mu je potrebna pomoć. Kaže mi:"Prijatelju, treba da izvadim uverenje o državljanstvu. Albanac sam, ne snalazim se". U kolicima sam, od šaltera do šaltera, pokupio obrasce, popunio ih, fotokopirao, predao i posle petnaestak minuta dao Nedžipiu. Nije mogao da veruje da je tako brzo završen posao – priča Trajković.
Nedžipi, vozač na linijama Preševo-Bern, Preševo-Štutgart i Skoplje-Brisel, na to mu je zatražio broj telefona. Razišli su se, a nakon sedam dana Trajkoviću je zazvonio telefon…
– Prijatelju, vraćam se iz Švajcarske. Sada sam kod Kruševca. Hoću da se vidimo u Vranju za tri sata da ti dam mali poklon – rekao je Nedžipi.
Kada su se sreli, Trajković je imao šta da vidi. Nedžipi je kupio i doterao nova kolica za prevoz hendikepiranih osoba.
– Učinio sam najmanje što je trebalo. Taj moj gest je samo odgovor na ljudski postupak nepoznatog prijatelja u kolicima. U tom poklonu je deo mene, deo moje duše, mog srca i vaspitanja koje nosim iz porodice – kaže Nedžipi.
U bolesti bez podelaKolica za hendikepirane osobe koje je kupio Nedžipi koštaju oko 245.000 dinara. Za njih osobe sa posebnim potrebama čekaju u redovnoj proceduri osam godina. |