Ustavni sud Republike Hrvatske upozorio je Zorana Milanovića da, dok obavlja dužnost predsednika, ne sme učestvovati u političkim aktivnostima nijedne političke stranke.
Nakon što je Zoran Milanović, predsednik Republike Hrvatske najavio da će učestvovati na parlamentarnim izborima kao nezavisni i nestranački kandidat na listi Socijaldemokratske partije (SDP) za premijera te zemlje, i to uz zadržavanje dužnosti predsednika republike, ubrzo su stigle brojne reakcije. Ustavni sud Republike Hrvatske doneo je Upozorenje da predsednik Milanović dok obavlja tu dužnost, ne sme učestvovati u političkim aktivnostima nijedne političke stranke.
“Predsednik Republike nestranačka je osoba i dok obavlja tu dužnost, ne sme sudelovati u političkim aktivnostima nijedne političke stranke, što isključuje bilo kakvu mogućnost da Predsednik Republike u kontekstu raspisanih parlamentarnih izbora bude kandidat na listi za izbor zastupnika ili istican kao kandidat za dužnost predsednika Vlade Republike Hrvatske i da u tom svojstvu sudeluje u političkoj izbornoj kampanji“, piše u delu Upozorenja Ustavnog suda Republike Hrvatske.
Odluka nije doneta jednoglasno već je od 13 ustavnih sudija, dvoje glasalo protiv i to Andrej Abramović i Ingrid Antičević Marinović. Kako je potvrdio Miroslav Šeparović, predsednik Ustavnog suda Republike Hrvatske na konferenciji za medije, prostoriju su prilikom glasanja napustili dvoje sudija – Lovorka Kušan i Goran Selanec.
– Ustavni sud nije mogao odlučiti ništa drugo nego što je odlučio. Iako je jasno da bi jedini pravi potez u ovoj situaciji bilo razrešenje gospodina Milanovića sa dužnosti predsednika Republike, jasno je da to Ustavni sud nije mogao odlučiti, jer je u hrvatskom Ustavu jasno regulisana procedura opoziva predsednika, neka vrsta impičmenta, s tim da je u SAD impičment utvrđivanje krivične odgovornosti predsednika, a u hrvatskom Ustavu predsednik podleže posebnoj odgovornosti, u slučaju povrede Ustava. Neupitno je da je Milanović povredio Ustav, ali bi se taj proces mogao pokrenuti samo na inicijativu dve trećine zastupnika u parlamentu – kaže Davor Đenero, politički analitičar iz Zagreba.
“Ne mogu mi ništa”
I kod mnogih pravnih stručnjaka ovaj slučaj izazvao je veliku pažnju.
– Predsedniku nije mesto na parlamentarnim izborima. On ima funkciju predsednika države za koju je izabran. Parlamentarni izbori su jedna druga stvar koja formira predstavničko i zakonodavno telo. On ima kao predsednik države određenu ulogu u izbornom procesu, ali sasvim sigurno njegova uloga nije da učestvuje u izborima za zastupnike za Hrvatski sabor – rekao je Đorđe Gardašević, profesor ustavnog prava na Pravnom fakultetu u Zagrebu.
Uprkos odluci Ustavnog suda Republike Hrvatske, Milanović je ponovio kako će se kandidovati na predstojećim parlamentarnim izborima koji bi trebalo da se održe 17. aprila.
– Prezirem ta upozorenja. Ne mogu mi ništa. Krše Ustav i predstavljaju smrtnu opasnost za hrvatsku demokratiju. Neću poštovati odluku i radiću ono što mi nalaže savest. Ne može biti obrazloženje da je to duh demokratije. Svetinja za sve nas u liberalnoj demokratiji je – ono što nije zabranjeno je dopušteno. Ja sam građanin – kazao je Milanović.
Prema Đenerovim rečima, Zoran Milanović, kao i svi oni koje vezujemo uz maligne uticaje totalitarnog režima Vladimira Putina, prezire liberalno demokratske poretke i načelo ustavnosti i zakonitosti.
Svojim postupkom Milanović je uticao i na to da nekoliko stranaka istupi iz predizborne koalicije sa SDP-om.
Akteri prave lakrdiju
Mišljenja je da je Milanović Hrvatsku gurnuo u krizu ustavnog poretka.
– Kriza bi se mogla rapidno zaoštriti, jer se sredinom juna završava mandat desetoro od trinaest sudija Ustavnog suda. Taj mandat može biti produžen maksimalno do sredine decembra, a nakon toga bi Hrvatska mogla da ostane bez Ustavnog suda. I to u vreme kad bi trebalo sprovesti eventualno ponovljene parlamentarne i redovne predsedničke izbore. Od zemlje koja nije bila posebno važna, ali je bila deo glavnog toka evropske politike, ona bi se mogla pretvoriti u ozbiljnu kriznu tačku na rubu Evropske unije“.
Da Hrvatsku čeka burno političko proleće može se na kraju zaključiti i na osnovu reči Sanje Barić, profesorke ustavnog prava na Pravnom fakultetu u Rijeci.
– Spaseno je što se moglo spasiti, a akteri dalje rade lakrdiju i urušili su sve, poverenje u bilo šta osim “naših”. A to je smrt društva. Dugoročno. Jedini primereni komentar jeste onaj video klip iz Star Warsa, kada Galaktički senat uz ovacije proglašava senatora Palpatina carem, a Amigdala kaže: And so the democracy dies […] with deafening applause/acclamation (I tako demokratija umire […] uz zaglušujuću aklamaciju)“.
