Hrvatski portal: Zašto Kolinda uporno laže o prošlosti?

EPA/Valda Kalnina

Hrvatski portal “Indeks” u nedelju objavio je tekst “Od jogurta do popevke: Zašto Kolinda uporno laže o prošlosti?”

U njemu je navedeno da Kolinda Grabar-Kitarović prvog dana ove školske godine poručila je srednjoškolcima da ne upisuju istoriju jer “možda ne budu mogli da nađu posao”. No, to nije prvi put da predsednica iskazuje prezir prema ovoj humanističkoj nauci koja najpre počiva na istorijskim činjenicama.

Bilo da je reč o pozdravu “Za dom spremni”, nazivanju ustaških prebega u Južnu Ameriku domoljubima, guranju tadašnje Jugoslavije u zemlje iza gvozdene zavese, detinjstvu bez više vrsta jogurta – predsedničin odnos prema prošlosti svodi se na besramno manipulisanje utvrđenim istorijskim činjenicama. I to uglavnom u svrhu stvaranja patničkog narativa o hrvatskom društvu u vreme Jugoslavije, piše Indeks.

Prema predsednici 1999. godine nije smela da se spominje Hrvatska

Posljednji slučaj manipulacije činjenicama predsednica je demonstrirala u subotu tokom poseta 54. Festivalu kajkavskih popevki u Krapini. Naime, predsednica je zaželela pesmu “Došel bum doma sel si bum pod brajde”, za koju je utvrdila da su je “pevali s vojnicima u Avganistanu, jer je to jedna od pesmi koje su nastale u onim vremenima kada se nije smela spominjati Hrvatska, Hrvatsko zagorje, domovina, bregi, zipka u kojoj domovina spi, sve ono što je izražavalo domoljublje”. No pesma “Pod Bradje” autora Rajka Suhodolčana, prema podacima koje navodi ZAMP, nastala je 1999. godine.

I možda je u ovom slučaju reč o nezgodnom gafu predsednice, koja se malo previše zanela u trenutku u kojem je još jednom htela da podseti prisutne o patnjama hrvatskog naroda. Ali neki drugi slučajevi, piše Indeks, pokazuju kako predsednica pred nekom drugom publikom koja nema razloga da neveruje joj neće se libiti bezočno lagati.

“Ko kontroliše prošlost, kontroliđe budućnost”

Jer da se kojim slučajem umesto pred srednjoškolcima na prvi dan škole našla pred polaznicima neke škole za političke lidere, verovatno bi im preporučila da čitaju 1984. Džordža Orvela, ali ne kao društvenu distopiju, već priručnik za političko delovanje. Poznati citat iz ovog književnog dela koji glasi “Ko kontroliše prošlost, kontroliše budućnost” sažima predsedničin odnos prema istoriji u društvu preterano opsednutom prošlošću.

Predsjedničine izjave o istorijskim temama često su netačne i štetne

“Ne razumem se u ekonomiju, demografiju pa mi je teško procenjivati predsedničine stavove o različitim temama, ali mogu da potvrdim da brojne izjave predsednice koje se tiču istorijskih tema su u najmanju ruku netačne, a ponekad mi se čini i da su vrlo tendenciozne i štetne. Jer jedno je ne znati, drugo je praviti se da ne znaš, a treće je ako znaš tačno o čemu se radi, a govoriš krivo”, rekao je za Index istoričar Hrvoje Klasić. Napomenuo je i kako se takvo manipulisanje činjenicama najbolje vidi na primeru ustaškog pozdrava “Za dom spremni” o kojem je Grabar-Kitarović nekoliko puta menjala mišljenja, istrajući na tome da je reč o starom hrvatskom pozdravu.

Predsednica ima velikih problema s istorijom

“Predsednica uporno govori o tome da postoje dileme o tome je li ‘Za dom spremni’ stari hrvatski pozdrav ili ustaški pozdrav, iako sam je ja već sto puta javno prozvao da nam pokaže bar jedan dokument nastao pre ustaškog pokreta u kojem se spominju te tri reči zajedno. S obzirom na to da ona nikad takvo nešto nije videla niti pokazala, ne razumem otkuda dilema. Tako je i u nizu drugih slučajeva. Mislim da predsednica ima velikih problema sa sitorijom”, rekao je Klasić dodavši kako predsednica nije istoričarka i to ne treba da zna, ali onda bi trebalo da ima savetnike koji bi mogli da je upute.

Ako ima savetnika, onda bi pod hitno trebalo preispitati diplomu te osobe

“Čudi me da u društvu koje je opsednuto prošlošću ona nema savetnika za teme iz istorije. A ako ima savjetnika, onda bi pod hitno trebalo preispitati diplomu te osobe”, rekao je Klasić koji je dodao kao Grabar-Kitarović često izražava različite stavove ovisno o tome pred kojom publikom govori.

“Kada je pitanje o prošlosti, predsednica pokazuje i manipulaciju i nepostojanje stava. Jer ima sposobnost da oko iste teme izgovara potpuno različite stvari, u zavisnosti od toga ko je sluša. Tako je u stanju da hvali antifašistički pokret u Poljskoj, ali da nema nedne reči pohvale kada o istom govori za Hrvatski tjednik. Ona je u stanju ukazivati na holokaust u izraelskom muzeju Yad Vashemu, ali u hrvatskoj javnosti kaže da je problem Ante Pavelića što je razočarao mnoge Hrvate, ne spomenuvši nednom rečju holokaust nad JEvrejima ili genocid nad Srbima i Romima”, rekao je Klasić.

Predsednica Grabar-Kitarović tako je 2017. godine tri puta dok je bila u inostranstvu – Australiji, Rumunjskoj i Poljskoj, izjavila kako je Jugoslavija bila iza gvozdene zavese premda je Jugoslavija o to vreme pripadala bloku zemalja nesvrstanih.

Nakon ’45. po predsednici u Južnu Ameriku su išli borci za slobodu

Godinu dana kasnije u Argentini izjavila je kako su “nakon Drugog svetskog rata mnogi Hrvati upravo u Argentini tražili i našli prostor slobode u kojem su mogli da svedoče svoje domoljublje i ističu opravdane zahtjeve za slobodom hrvatskog naroda i domovine”.

“Svi dobro znamo da su oni koji su nakon 1945. godine otišli u Južnu Ameriku otišli zato što su podržavali ili aktivno sudelovali u ustaškom pokretu. Njih nazivati borcima za slobodu je u krajnju ruku problematično”, rekao je Klasić.

“Ona ili nema stava ili se ponaša populistički pa smatra da ima pravo različitim publikama da se oglašava i obraća na različiti način. Time se zbunjuje hrvatska javnost. Ja sam istoričar pa znam da to što govori su gluposti, ali oni koji to nisu, zašto ne bi verovali autoritetu predsednice kad o nečemu govori javno”, rekao je Klasić.

Predsednica i jogurti

Kao što je neko mlađi mogao stvarno da poveruje da, dok je ona živela u Jugoslaviji, nije bilo više vrsta jogurta što je izjavila prošle godine u intervjuu za austrijski Klajne cajtung.

“Htela sam da imam mogućnost u prodavnici da birmi između raznih vrsta jogurta i da ne moram vlastima govoriti kolikoće mi hleba trebati sledeće nedelje”, rekla je Grabar-Kitarović i iodmah postala predmetsprdnje na društvenim mrežama.

U istom intervjuu predsednica je rekla i sledeće:

“Decenijama je nama Hrvatima bilo zabranjeno da imenujemo svoje poreklo. Umesto da kažemo: ‘Ja sam Hrvat’, morali smo da kažemo: ‘Ja sam iz Hrvatske.’ Ako bi neko iskazao svoj nacionalni ponos, pretio mu je zatvor.”

Da je i to slagala, brzo su dokazali korisnici Tvitera koji su počeli da objavljuju fotografije svojih i dokumenata svojih predaka, iz kojih je bilo vidljivo da su se bez problema izjašnjavali kao Hrvati.

Nema sumnje da bi Grabar-Kitarović odgovaralo da je u zemlji što manje istoričara

Stoga nema sumnje da bi Grabar-Kitarović više odgovaralo da je u zemlji što manje istoričara, pogotovo onih koji misle svojom glavom, štite integritet struke i nisu skloni državotvornim manipulacijama u političke svrhe.

“Ta njena izjava je neverovatna iz više razloga”, rekao je Klasić o predsedničinom savetu srednjoškolcima da ne upisuju istoriju i arheologiju te nastavio:

“Društvu koje je opterećeno s prošlošću i koje se ne suočava na dobar način s prošlošću ne trebaju propisani narativi ni vlada koja će osnivati tela za suočavanje s prošlošću. To je nešto što treba da učimo od najranijih dana do fakulteta”, objasnio je Klasić te dodao kako bi učenje tema iz istorije trebalo razvijati kritičko mišljenje i slušati različite pristupe.

“Neki kažu da to nije bitno, no mene zanima kolikom se broju menadžera i biznismena koji su devedesetih godina upropastili preduzeća, otpuštali radnike i pokrali državu pretilo smrću kao što se preti meni i mojim kolegama koji govore o periodu ustaštva na način koji se desničarima ne sviđa”, rekao je Klasić.

“Na birou za zapošljavanje gotovo najmanje ima istoričara i arheologa

“I treće, najvažnije, potpuno je bez veze da predsednica govori učenicima da upisuju nešto da bi mogli naći posao, bez da je prethodno proverila da na birou za zapošljavanje gotovo najmanje ima istoričara i arheologa. Čudi me to od nekoga ko je ipak završio fakultet humanistike”, zaključio je Klasić.