Dolazak Miroslava Lajčaka, izaslanika EU za dijalog Beograda i Prištine i sastanak sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem radi pripreme narednih koraka nametnuli su pitanje hoće li ti “koraci” podrazumevati i “hvatski model” rešavanja pitanja srpske zajednice. Naročito zbog činjenice da je to bila tema razgovora hrvatskog ministra spoljnih poslova Gordana Grlića Radmana i premijera privremenih kosovskih institucija Aljbina Kurtija.
Aljbin Kurti je, kako je saopšteno nakon sastanka, obavestio Grlića Radmana da je na poslednjem sastanku na visokom nivou, koji je održan prošle nedelje, izneo “svoju viziju primene člana 7. osnovnog sporazuma”, zasnovanog na hrvatskom modelu integracije Srba.
– Kao zemlju članicu EU i NATO, Kosovo vidi Hrvatsku kao uspešnu priču i model koji treba slediti u pogledu ekonomskih i demokratskih dostignuća, ali i u pogledu poštovanja prava manjina – naveo je Kurti.
Hrvatski ministar spoljnih poslova je nakon sastanka sa svojim prištinskim kolegom takođe istakao da je “hrvatski model” za manjine “uspešan” i može da “posluži kao primer”.
Navodna zaštita
Sagovornici “Vesti” ističu da bi primenom takvog “modela” Srbima jedino bio zagarantovan nestanak sa Kosova i Metohije.
Narodni poslanik i predsednik Saveza Srba iz regiona Miodrag Linta poručuje da “hrvatski model” u praksi znači tiho etničko čišćenje Srba.
– Ukoliko je reč o modelu Zajedničkog veća opština koje je osnovano Erdutskim sporazumom iz 1995. za područje istočne Slavonije, Baranje i zapadnog Srema, tada će Srbima sa KiM biti ponuđena navodna zaštita u oblasti kulture, prosvete, informisanja i izdavaštva, ali bez ikakvih drugih nadležnosti. Takva zajednica bi bila forma koja ni na koji način ne bi štitila Srbe. To suštinski nije ni Ustavni zakon o pravima nacionalnih manjina koji je Hrvatska usvojila 2002. godine po kome je Srbima zagarantovano pravo na svoj jezik i ćirilično pismo u svim samoupravama gde ih je više od trećine, kao i pravo na zapošljavanje u državnom i javnom sektoru. U praksi, obe ove tačke su mrtvo slovo na papiru i to će značiti samo nastavak tihog etničkog čišćenja koji je proizveo da su Srbi, nekada konstitutivni narod, danas u Hrvatskoj, a manje od tri posto – ističe Linta.
Kopiranje proterivanja
I direktor Dokumentaciono informacionog centra Veritas Savo Štrbac ironično primećuje da bi primena takvog modela, za Srbe na KiM značila “fino uvijen završetak etničkog čišćenja”.
– Ustavni zakon o pravima manjina u Hrvatskoj je u potpunosti usklađen sa propisima EU i prosto bi čovek poželeo da je nacionalna manjina. Ali, u praksi to su i dalje neosvetljena mesta po Baniji, Lici, Dalmaciji, nemogućnost zapošljavanja, korišćenja svog jezika – kaže Štrbac.
Dodaje da je hrvatski zvaničnik možda predložio i “hrvatski model” kada je reč o trajnom progonu Srba.
– Reč je o podizanju masovnih optužnica za ratne zločine, a zatim i suđenju pojedincima u odsustvu što je Hrvatska ne samo patentirala, već počela i da “izvozi”. Evo, u sredu je u četiri suda u Hrvatskoj održan glavni pretres za 78 ljudi od čega se 90 odsto njih sudi u odsustvu. Tzv. Kosovo je i u tome počelo da kopira Hrvatsku, a očekujem uskoro i poplavu tih optužnica i suđenja. To je zaista fantastičan model za odvraćanje od povratka i dodatno etničko čišćenje – zaključuje Štrbac.
Ili normalizacija ili konfrontacija
Specijalni izaslanik EU je boravio juče u Prištini, a kako je rekao “imao je važne i korisne razgovore o narednim koracima u dijalogu Beograda i Prištine”. Za 15. maj najavio je sastanak glavnih pregovarača u Briselu, Besnika Beslimija i Petra Petkovića.
– Važno da imamo jasnoću. Imamo sporazum, imamo aneks, tako da moramo da imamo razumevanje – rekao je Lajčak.
Upitan da li bi situacija na severu tzv. Kosova mogla da se zaoštri, posle polaganja zakletve albanskih gradonačelnika u četiri opštine sa srpskom većinom, odgovorio je da postoje dva puta napred: normalizacija ili konfrontacija, ukazujući da ovo drugo nije nikome u interesu.
– Možemo da imamo samo normalizaciju ili konfrontaciju, a mi svakako želimo da se fokusiramo na normalizaciju, zato želimo da izbegnemo bilo kakvu eskalaciju ili konfrontaciju. To nije ni u čijem interesu – istakao je Lajčak i napomenuo da most na Ibru ne može da se otvori bez saglasnosti obe strane.
Nacionalni interesi su prioritet
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić sastao se sa specijalnim izaslanikom EU za primenu sankcija Dejvidom O’Salivenom kome je, kako je naveo na Instagram profilu, ponovio da je Srbija posvećena saradnji sa EU.
– Posvećena je saradnji u oblasti spoljne, bezbednosne i odbrambene politike, uz poštovanje obaveza koje proističu iz SSP i Pregovaračkog okvira, ali i da se prilikom razmatranja svake odluke o eventualnom uvođenju mera prema bilo kojoj državi, rukovodi isključivo međunarodnim pravom i zaštitom nacionalnih, državnih, političkih i ekonomskih interesa – objavio je Vučić.
