“Kao patriota ne bih hteo da ova zemlja doživi iskustvo jednog pokušaja stvaranja hrvatske države u 20. veku. Taj pokušaj kolabirao je u sramoti jer je bio utemeljen na mržnji prema Srbima. S današnjom opsesivnom mržnjom prema Srbima Hrvatska je na istom putu”, rekao je danas Milorad Pupovac na konferenciji za medije sazvanoj zbog poslednjih organizovanih napada na Srbe.
Izjednačavanje Republike s Nezavisnom Državom Hrvatskom
Odmeren i oprezan, dugogodišnji najistaknutiji politički predstavnik srpske nacionalne manjine današnju Republiku Hrvatsku uporedio je s ustaškom Nezavisnom Državom Hrvatskom. Ne samo da ju je uporedio, jer upoređivati se može svašta, nego je utvrdio da se boji jer je Republika Hrvatska na istom putu kao i ta zločinačka država koja je trajala od 1941. do 1945. Negde drugde takvo izjednačavanje Republike, u čije ustavne temelje je upisan i antifašizam, s nacističkom marionetom izazvalo bi bes, ako ne i intervenciju doktora koji bi onog koji je tako nešto rekao strpali na prisilno lečenje.
Na žalost Hrvatske, ali i na radost nekih Hrvata, Pupovac je u pravu.
Nema potrebe za logorima
U Republici Hrvatskoj ne postoje rasni zakoni kakvi su postojali u NDH. Za njih nema potrebe. Srba nema dovoljno da bi se zbog njih pisali posebni zakoni. Postoji, međutim, mržnja. U 21. veku nije potrebno osnivati koncentracijske logore da bi se istrebio jedan narod. Dovoljno je iz dana u dan poticati i podgrevati mržnju, tolerisati nasilje, proglašavati organizovane napade izolovane incidentima, praviti se blesavim žmureći pred očitom atmosferom ili klimom, kako vam drago, mržnje prema celom narodu. Tolerisanje nasilja ono malo preostalih Srba prisiljava se da više ni svojoj deci ne kažu da su Srbi i da se ili odsele, ili prilagode. To ni na koji način nije različito od Budakovog pokrštavanja trećine i proterivanja trećine. Dobar do toga je već odrađen.
HOS je bio stranačka policija inspirirana ustašama
Ne treba u 21. veku šef države nositi titulu poglavnika, dovoljno je naći nešto malo razumevanja za Antu Pavelića ili stavljati u kontekst njegov poklič Za dom spremni. Država koja na bilo koji način i na bilo kojem mestu ima razumevanja za ustaški poklič, nedvojbeno sama sebe identifikuje s ustaškom NDH. Priče o HOS-u i njegovoj ratnoj ulozi samo su priče jer HOS se tako nazvao upravo zbog NDH i za svoj moto je uzeo ustaški poklič upravo zbog NDH. Da se ne lažemo, vodstvo Hrvatske stranke prava osnovalo je stranačku policiju pomoću koje je želelo oživeti ustaški režim.
Napada će oni koji najviše žele NDH
Zato je Milorad Pupovac u pravu kada kaže da se boji da je današnja Hrvatska na istom putu kao NDH. U poslednjih pet godina ustaštvo je normalizirano uz blagoslov politike. Na ustaštvo koje se valja ulicama svi glavni faktori hrvatske politike ili blagonaklono gledaju, ili se pretvaraju da ne postoji. Od predsednice koja je ne tako davno poručivala da oni kojima se u Hrvatskoj ne sviđa mogu otići i Srbe optuživala da provociraju nasilje, samim svojim postojanjem valjda, do premijera koji se izvlači na različite kontekste ustaških simbola.
Bili bi ustaše, ali da se ne zna
Nažalost, Pupovac je u pravu, ali njegova izjava izazva će još više mržnje. Paradoksalno, napada će ga najviše oni koji otvoreno ili skriveno, pokvareno, potiču mržnju ili oživljavaju NDH. Takva je priroda hrvatske politika i društva. Oni koji baš žele NDH ili se otvoreno pozdravljaju ustaškim pokličem, podići će se na zadnje noge i uzviknuti zbog Pupovčeve kvalifikacije jer oni bi bili ustaše u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj, ali ne bi da se to tako i kaže. Srame se i boje samih sebe pa se skrivaju iza rodoljublja umesto da otvoreno kažu da su fašisti. Pupovčevoj konstataciji bi se trebali radovati jer je rekao upravo ono što žele, ali svejedno će ga napasti.
U pravu je, ali je i saučesnik
Milorad Pupovac, već se ponavljamo, u pravu je, ali je i saučesnik. Tvrdoglavom podrškom ovoj vladi i premijeru, koji je izmišljenom upravom legalizovao ustaštvo, dao je svoj oblik širenju spirale mržnje. Još jedan paradoks, Srbe mrze i jer podržavaju hrvatsku vladu mnogo više nego što bi ih mrzeli da je sruše. No za tako nešto će očito trebati više od nekoliko udaraca šipkom u uzdoljskom kafiću.
