Suprotno uvreženom shvatanju da su srpsko-hrvatski odnosi danas na najnižoj tački od devedesetih, istoričar Hrvoje Klasić tvrdi da je sasvim suprotno, odnosno da su odnosi Hrvata i Srba, običnih ljudi sve bolji, ali da odnosi političkih elita stoje u mestu i “ne miču se iz devedesetih”.
– Ljudi imaju koristi od saradnje, zajedničkog nasleđa koje imamo, činjenice da govorimo istim jezikom. Polotičari očito ne vide te predsnoti i kada slušate hrvatske ili srpske ministre imate utisak da su ti odnosi sve lošiji. Jesu među njima, ali na sreću narod ih ne sluša – kaže Klasić za Novosti.
Na učestale pretnje koje mu upućuju hrvatski desničari i oni koji veličaju ustaški pokret, Klasić poručuje da sve agresivniji nacionalizam i šovinizam razaraju Hrvatsku.
Kaže i da Hrvatska nije pravna država sve dok ulice nose imena ustaških ministara, a “za dom spremni” se proglašava starim hrvatskim pozdravom.
– Studentima govorim da kada čuju u Dalmaciji da neko viče za “dom spremni” i veliča NDH time podržava režim koji ih je poklonio drugoj državi. Kako možete da budete patriote a veličate režim koji je dopustio da Italijani uzmu Dalmaciju i Istru – pita profesor, ali kaže da mu je najgore što zaboravljamo istoriju.
Tu misli, kako kaže, pre svega na hrabre partizane koji su “sa puno entuzijazma odlazili u rat, dok sa druge strane neki pokušavaju da veličaju režim u kojem su ustaše došle na vlast zahvaljujući tuđoj sili, Nemcima i Italijanima”.
Treba se, dodaje, samo prisetiti Zagreba iz 1945.
– Vođstvo NOB je razmišljalo kako će ići ulazak partizana u grad, hoće li biti otpora, a ustaše su otišle kako su i ušle: kukavički, u okrilju noći, da niko ne primeti. Gotovo bez ispaljenog metka su napustili grad i državu koju su sanjali. Pokušava se glorifikacija zločinačkog režima koji je počivao na rasnim zakonima i genocidu nad onima koji nisu Hrvati – navodi Klasić.
Dodaje još da je to nekima i danas obrazac hrabrog Hrvata.
Upitan da li je povratak ustaštva strategija kojom se želi da se još ono malo Srba zaplaši i iseli, Klasić kaže da misli da je to u stvari poruka svima koji se ne uklapaju u obrazac poželjnog Hrvata, jer, primećuje, Srba više gotovo da nema.
– Mnogo veći problem su im ljudi poput mene, koji ukazuju na katastrofalne posledice hrvatskog nacionalizma i šovinizma, te na problematičnost konzervativno-katoličke revolucije – kaže istoričar.
Uveren je da ni ovaj papa neće proglasiti svecem Alojzija Stepinca, te napominje da je papa Franja tačno šesti po redu papa koji nije doneo odluku o kanonizaciji Stepinca.
– Stepinac je umro 1960. i odluke nema do danas i cini se da Vatikan i dalje kalkuliše. Imam osećaj da bi takav potez produbio antagonizam između katoličkog i pravoslavnog stanovništva, Hrvata i Srba, i očito da nije sve baš tako jasno kako se u Zagrebu naglašava – zaključuje istoričar Hrvoje Klasić
za dom spremni je hrvaška različica heil hitler
Ми сада са ове дистанце треба да оценимо да ли је Хитлер спасавао Европу или није. Са ове тачке и данас шта се ради , како се уништава бела раса, био је у праву и неопходан је.
Sad su se setili. Te ulice nose ta imena već skoro 30 godina. Nešto nije u redu. Ne daj Bože da Hrvati (čitaj Ustaše) ulože molbu za obnovu Titovog bratstva-jedinstva. To su uradili i pred kraj Drugog Svetskog rata.
NDH mora da opstane, što dalje od Srbije. Pitanje je samo u kojim granicama.
https://www.youtube.com/watch?v=L2KNr7wgB7s
Kako daleko je odmakla opšta šizofrenija u Hrvata, svako može da vidi, ako samo potraži adresu jedne od največih Fabrika u Hrvatskoj, Đuro Đaković, pa se iznenadi, (ili ne) kada odkrije da se fabrika nalazi na adresi Mile Budaka 1. Znači: Fabrika imenovana po predratnom komunisti, nalazi se na adresi koja nosi ime ustaškog doglavnika iz NDH i drugog čoveka u hierarhiji NDH, odmah iza Pavelića.
Ali se onda setimo dobre saradnje koju su komunisti imali sa ustašama, pa situacija odmah izgleda logična i prirodna i savršeno prikazuje novi (kao i stari) hrvatski identitet.