U rukom pisanom pismu u Hagu, general Milivoj Petković zatražio oslobađanje, prihvatio presudu, izrazio žaljenje i rekao da nema opravdanja za počinjena dela.
Predsednik Zoran Milanović obećao je da će generala Milivoja Petkovića primiti na Pantovčaku kada izađe iz zatvora.
Ali sada postoji problem: da li će biti primljen kao osuđeni ratni zločinac ili kao “ratni prestupnik”?
– Ja ću primiti i Milivoja Petkovića kada izađe iz zatvora, a nadam se da će to biti uskoro, jer on nije ratni zločinac – rekao je Milanović nedavno, nakon što je primio Tihomira Blaškića na Pantovčaku.
“Da je odgovoran za određene prekršaje. Ono što je Blaškić osuđen je politička presuda, kao i Petković.”
Ako neko tada nije razumeo, Milanović je to još jednom ponovio: “Milivoj Petković nije ratni zločinac“.
Ali juče je isti Milivoj Petković, jedan od komandanata HVO – a kojeg je Haški tribunal 2017. osudio na 20 godina zatvora za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti, u pismu predsedniku Mehanizma za međunarodne krivične sudove Karmel Agius prihvatio odgovornost za dela za koja je osuđen, izrazio kajanje i zatražio prevremeno puštanje na slobodu.
“Nema opravdanja”
“Moram da kažem vama i svima ostalima da prihvatam presudu i ličnu odgovornost za svoje postupke ili propuste koji su doveli do zločina za koje sam osuđen”, napisao je Petković u rukom pisanom pismu.
“Prihvatio sam i kaznu koju izdržavam. Nema opravdanja niti opravdanja za počinjene zločine.”
Petković je, dakle, prihvatio presudu, prihvatio je kaznu, prihvatio je ličnu odgovornost za radnje i propuste, prihvatio je da nema opravdanja niti opravdanja za počinjena dela.
Pa zašto Zoran Milanović pronalazi izgovore i izgovore? Zašto Milanović kaže da je Petkovićeva presuda “politička”, da “nije ratni zločinac”, da “nisu svi osuđeni u Hagu za ratne zločine”? Iako je Petković zbog toga osuđen i upravo zato je izrazio kajanje i žaljenje.
Ko je ovde zločinac?
Kako će tada Milanović primiti Petkovića? Kako će izgledati sastanak predsednika Hrvatske koji tvrdi da Petković nije ratni zločinac sa generalom Petkovićem, koji je izrazio žaljenje zbog svojih postupaka i propusta koji su doveli do zločina?
Naravno, general je sve to napisao u pismu tražeći njegovo prevremeno puštanje na slobodu, pa će neko – možda i sam Milanović – moći da kaže da je to bila samo taktička obmana i da bi svaki osuđenik rekao sve što je potrebno, samo da bi bio oslobođen iz zatvora.
Ali Petković je ipak priznao ono što Milanović odbija da prizna. Da je ratni zločinac.
Takva relativizacija ratnih zločina, ignorisanje presuda Haškog tribunala, koji je takođe deo hrvatskog pravosuđa, kao i prevazilaženje priznanja samog generala, šokantno je i neprihvatljivo ponašanje predsednika demokratske države.
Diplomiranje zločinaca
Ovakva eskalacija zločina, gde Milanović upoređuje zločine Blaškića i Petkovića sa zločinima Ratka Mladića, otvara put onome što se već duže vreme dešava, svakoj zemlji da zaštiti i proslavi svoje zločince, i koja stvari vraća nazad do prvog.
Ovde je značajna još jedna Petkovićeva rečenica: “Priznanje počinjenih zločina, iskreno kajanje i izražavanje saučešća porodicama nastradalih jedini je način iskrenog pomirenja, očuvanja mira i suživota među narodima BiH i cele bivše Jugoslavije. ”
General je to shvatio. Zašto Milanović to odbija da razume?
Petković priznaje zločin jer smatra da je to jedini način za pomirenje i očuvanje mira. Milanovićeva relativizacija i eskalacija zločina idu u sasvim drugom smeru. To narušava pomirenje i ugrožava mir i suživot.
Otvara rane
Petković naglašava da “oseća iskreno kajanje i izražava duboko saučešće svim žrtvama, pripadnicima bošnjačkog naroda, njihovoj rodbini i prijateljima”. Milanovićeve izjave samo otvaraju rane i iritiraju pripadnike bošnjačkog naroda.
Kao i nedavno odlikovanje jedinica HVO-a povezanih s ratnim zločinima u BiH.
Milanovićev stav prema Blaškiću i Petkoviću nadovezuje se na apologetski stav Kolinde Grabar Kitarović prema Dariju Kordiću i Slobodanu Praljku, gde se ispostavilo da hrvatski predsednici veličaju ili amnestiraju osuđene za ratne zločine. Iako bi Milanović i ovde verovatno umanjio grehe ovih osuđenika.
On je pogazio priznanje
Umesto da Milanović preuzme poruke i ton iz Petkovićevog pisma, kao i poruku da “nema opravdanja ni opravdanja” za počinjena dela, on poništava presude, Haški tribunal, pomirenje, suživot, kao i demokratske standarde , zdrav razum i humanost, nastavljajući standarde koje je postavio njegov prethodnik, a osnovao Franjo Tuđman.
Skoro je rekao da Hrvat ne može počiniti ratni zločin
I stoga, šta god Milanović tvrdi, ako uspe da dočeka Petkovića na Pantovčaku, ostaće u istoriji i kolektivnoj svesti da je primio osuđenika za ratne zločine. A u isto vreme, pored svih demokratskih standarda, čak je pogazio svoje priznanje i kajanje.
Znaci li to da kad ignorisete pocinjene i priznate ratne zlocine nad Srbima, onda to nije zlocin? A kad se kaze da u BiH NIJE BILO GENOCIDA, e za to ce se suditi? Zbog ovakvih kao sto je doticni nema pomirenja u bivsoj SFRJ. A osudjeniku mogu reci HRABRO za priznanje iako ga ne opravdavam i ne oprastam.