U pozadini ukrajinske krize i ratnog stanja na njenom istoku, odvija se i energetski rat u kome i Hrvatska, mimo njene volje, dobija sve istaknutiju ulogu.
Premda je hrvatski premijer Zoran Milanović samo pre petnaestak dana nedvosmisleno izjavio da Hrvatska "neće biti talac američko-ruskog nadmetanja za uticaj nad energetskim kretanjima u Evropi", koliko danas te njegove reči zvuče kao neodmereno busanje bez pokrića. Naime, Zagreb se preko noći našao u nezavidnoj situaciji da pod pritiskom Vašingtona potpuno i grubo odbaci svaki vid energetske saradnje sa Moskvom.
|
Projekat iz SFRJ Šta je LNG terminal? Reč je o starom projektu još iz vremena SFRJ, koji je naglo dobio na važnosti nakon eskalacije krize u Ukrajini i panične potrebe Zapadne Evrope da se reši energetska zavisnost od Moskve. Veliki LNG terminali u Poljskoj i Holandiji već sada rade sa smanjenim kapacitetima, a brodovi za prevoz tog gasa enormno su skupi, što na kraju plaćaju krajnji potrošači. |
Spomenuti Milanovićev odlučan stav omekšao je visokopozicionirani američki diplomata Amosa Hohstajn, zadužen za energetska pitanja, koji je u poslednje vreme učestalo posećivao glavni grad Hrvatske. Očiti rezultat tih poseta je nedavni hladan prijem prvog čoveka Gasproma Alekseja Milera u Zagrebu, koji je dobio neuvijenu energetsku korpu od hrvatskih domaćina, a službeni Zagreb potpuno se okrenuo projektu izgradnje LNG terminala za gas na ostrvu Krku, projektu koji su isforsirali SAD i EU.
Sada se taj plan predstavlja kao veliki korak napred u snabdevanju velikog dela Evrope gasom, a Hrvatska bi, ističu u vladi, konačno postala važno energetsko evropsko čvorište.
Međutim, za izgradnju terminala, čija se cena kreće i do milijardu evra, Zagreb nema novca, pa se očekuje da tu investiciju u većoj meri plati Brisel, komercijalne banke i budući korisnici. I da se sve te kockice poslože, prvi kubici gasa sa tog terminala mogli bi poteći tek za četiri-pet godina. Iz sadašnje perspektive čini se cela večnost. A i da se to dogodi, poznavaoci energetskog biznisa upozoravaju da bi Hrvatska u toj igri mogla ostati kratkih rukava. Pre svega zato što spomenuti projekat nije rezultat tržišnih procena već političkih interesa Zapada. Pri tom se upozorava na činjenicu da je gas koji se dobija preko LNG terminala za trećinu skuplji od onog prirodnog.
