"U kratkom roku ulazak u EU stvorio je primetne pritiske na budžet opšte države", upozorava se u analizi i dodaje da bi se taj trend u sledećoj godini mogao i pogoršati. Računice centralne banke pokazuju da se celokupni efekti pristupanja EU na hrvatski budžet iskazuju u velikim minusima.
Naime, budžetski minus zbog ulaska u EU prošle godine, prema podacima HNB-a, iznosio je jedan posto hrvatskog BDP-a, u ovoj i sledećoj godini trebalo bi da poraste na 1,2, dok će u 2016. dostići 1,3 posto BDP-a. Razlog tome su hrvatske uplate u budžet EU, koje na godišnjem nivou iznose oko 500 miliona evra, dodatno uvećane troškovima prilagođavanja pravilima Unije, među kojima je i Šengen, koji je hrvatska vlada već zacrtala kao svoj prioritet.
Da sve bude gore po Zagreb, taj budžetski teret događa se u vreme kada Hrvatska, po direktivama EU, mora da smanji budžetski minus i zaustavi rast javnog duga. Drugim rečima, Zagreb će tih 500 miliona evra koje mora da uplaćuje u zajedničku kasu morati da pronađe u drugim izvorima.
Nezavisni ekonomisti slažu se u ocenama da finansijske obaveze prema EU u velikoj meri otežavaju konsolidaciju hrvatskih javnih finansija, ali ističu da je Hrvatska, kako država, tako i gospodarstvo, slabo iskoristila članstvo u EU.
U prvoj godini članstva Hrvatska se pokazala dosta nepripremljenom da povuče značajniji novac iz raznih fondova EU i u tome mnogi vide razlog zašto bilans između uplaćenog i dobijenog iz EU nije bolji.
