Sumirajući jednogodišnji staž Hrvatske u EU, analitičari ocenjuju da je životni standard građana dodatno pogoršan i ukazuju da je "nestalo" još 35 hiljada radnih mesta.
Sa brojem nezaposlenih konstantno rastu javni dug države i broj sudskih zaplena, dok kamate na kredite nisu smanjene, ali je zato smanjen kreditni rejting.
Jedine konkretne pozitivne stvari su to što Hrvatima više ne treba pasoš za zemlje EU, kao činjenica da mogu jeftinije da telefoniraju.
Tako 304 hiljade nezaposlenih, kao i veliki broj onih sa malim primanjima, koji ne idu na more (osim da sezonski rade), niti putuju po EU – mogu da pričaju telefonom po manjim cenama, konstatuju analitičari.
Vlast tvrdi da je Hrvatska za godinu dana članstva više dobila iz evropskih fondova nego što je dala u blagajnu EU.
Potpredsednik Vlade Hrvatske Branko Grčić izjavio je da su njegovi ljudi precizno utvrdili da je Hrvatska u plusu 310 miliona kuna.
Međutim, opozicija tvrdi da je Hrvatska, kada se podvuče crta pod godinu članstva, u minusu od čak milijardu i 200 miliona kuna.
Portali upozoravaju da iz IPA fondova nije iskorišćeno 85,8 odsto svih sredstava, već da je, trenutno, isplaćeno nešto manje od 40 odsto.
Ekonomisti se nadaju da će taj postotak rasti, jer će se sredstva isplaćivati ove, sledeće i 2016. godine, ali ocenjuju da sve to neće biti na zavidnom nivou.
