"Čini se da je Hrvatska uspela da se bolje postavi u političkom i institucionalnom okruženju EU nego što bi se moglo očekivati na osnovu ekonomskih pokazatelja", navodi se u analizi Transevropskog udruženja za studije politike (TEPSA), koje okuplja više instituta evropskih zemalja.
Analitičarka Višnja Samardžija sa zagrebačkog Instituta za međunarodne odnose (IRMO) u analizi je navela da je Hrvatska pokušala da se postavi kao mala zemlja koja u nekim politikama može da ima veći uticaj.
"To je posebno slučaj sa politikom Hrvatske prema Zapadnom Balkanu, za šta je u Briselu prepoznata kao značajan faktor stabilizacije u regionu. To je jedan od ključnih prioriteta spoljne politike zemlje", navodi se u analizi.
Samardžija dodaje da je Hrvatska nastavila proaktivnu politiku u regionu, da se postavila kao most između EU i Zapadnog Balkana, da promoviše regionalnu saradnju i posebno proširenje, kao i da je imala i konkretne inicijative za razvoj aktivnih načina da se ubrzaju evropske integracije Bosne i Hercegovine, koja je na začelju u regionu.
Ocenjuje se i da Zagreb nije bio dovoljno posvećen ekonomskim reformama, i da nije uspeo da poboljša ekonomsku situaciju i privuče veći iznos direktnih stranih investicija.
U analizi se ističe da je Hrvatska pristupila EU u trenutku krize u evrozoni što nije bilo povoljno vreme za nove članove, a da je i Hrvatska već bila u recesiji, tako da se nije mogao očekivati isti efekat sinergije za podsticaj privrede kao što je bio slučaj sa proširenjem 2004. godine.
Navodi se da je Hrvatska sa bruto domaćim proizvodom po stanovniku od 61 odsto evropskog proseka ispod većine zemalje EU, izuzev Bugarske i Rumunije, ali da su zemlje Zapadnog Balkana u lošijem položaju.
Istraživanje za Evropsku komisiju Eurobarometar iz oktobra 2013. pokazalo je da se samo 58 odsto građana Hrvatske oseća kao evropski građani, što je blizu evropskog proseka od 59 odsto, kao i da je 42 odsto svesno svojih prava kao građana EU, što je blizu evropskog proseka.
Međutim, u Hrvatskoj je viši procenat onih koji žele da znaju više o svojim pravima (64 odsto), dok je evropski prosek 59 odsto, što pokazuje da dijalog o pitanjima EU u Hrvatskoj mora da se intenzivira.
