Biset je u svom tekstu objavljenom u bostonskom listu "Kriščen sajens monitor" napisao da je moralni zahtev Hrvatskoj da pre nego što uđe u EU uputi izvinjenje svima koji su stradali u njenim koncentracionim logorima tokom Drugog svetskog rata.
"Hrvatska ima dovoljno razloga da se izvinjava za zločine koje je počinila tokom sukoba na Balkanu 1990-ih godina, ali može da počne sa izvinjenjem za masovne zločine iz Drugog svetskog rata", napisao je Biset.
Međutim, istoričar Jakovina kaže da "spomenutim zemljama niko nije stavljao obvezu izvinjenja za nedela koja su njeni građani počinili u ime nacističkog pokreta tokom rata“.
"Uostalom, partizanski pokret, u kojem su Hrvati imali značajnu ulogu, bio je daleko snažniji nego u tim zemljama“, dodaje Jakovina.
Slavko Goldštajn, autor knjige "Holokaust u Zagrebu“ i nekadašnji predsednik Jevrejske zajednice u Zagrebu, kaže da su se najviši državni funkcioneri već izvinili za počinjene zločine i ne vidi razlog da to ponovno čine.
"Problem je što ta izvinjenja nisu dovoljno prodrla u hrvatsku javnost i što nisu dovoljno prepoznata“, smatra Goldštajn.
Biset smatra da bi izvinjenje za zločine počinjene u NDH trebalo da bude samo početak, a nastaviti sa izvinjenjima za zločine počinjene tokom 1990-ih.
"Lično ne vidim zašto bi trebalo da se izvinim. Kao zapovednik u Domovinskom ratu nisam napravio ništa loše kao ni moji vojnici“, rekao je Ante Kotromanović, poslanik SDP-a u hrvatskom Saboru.
Milorad Pupovac, predsednik SDSS-a smatra da je suočavanje s bližom i daljom prošlošću još aktuelno pitanje koje opterećuje odnose zemalja u regionu.
"Do sada je vredela strategija izbegavanja sa strahotama Drugog svetskog rata i Domovinskog rata. Hrvatska treba da sprovodi aktivnu politiku suočavanja s prošlošću ne radi Evrope, nego radi sebe same“, ističe Pupovac.
