"Verovatno bi se radilo samo o simboličkoj naknadi, sudeći po bosanskohercegovačkom slučaju u kojem je Srbija bila osuđena za nekažnjavanje i nesprečavanje genocida, a Sud je ocenio da finansijska naknada ne bi bila primerena u tom slučaju", rekao je Šimonović u intervjuu HTV, prenela je Fena.
On je istakao da bi eventualna naknada mogla biti vezana isključivo uz fizičke osobe, porodice nastradalih, a da država, po ovoj tužbi, ne može biti nikakav dobitnik finansijskih sredstava.
Tužba za genocid nije podneta, kako je rekao, u prvom redu zbog finansijskih razloga, kao i da zasad nisu ispunjene pretpostavke da Hrvatska odustane od tužbe. On smatra da bi se srpsko podnošenje protivtužbe za genocid moglo oceniti kao kupovina vremena, s tim da je reč o otprilike tri godine jer se rasprava o sadržaju očekuje tek početkom 2013.
Kontratužba
Srbija je osporavala nadležnost Suda, koji se u novembru 2008. proglasio nadležnim za tužbu Hrvatske protiv Srbije za genocid u ratu 1991.-1995. Vlada Srbije je 31. decembra 2009. odlučila pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu da podigne odgovor na tužbu Hrvatske za genocid, kao i protivtužbu za genocid nad Srbima tokom rata u Hrvatskoj od 1991. do 1995. |
Za sadržaj 2.500 stranica obrazloženja tužbe, koji su sada tajna, hrvatski ministar je rekao da će biti objavljeni u javnosti onoga trena kada počne glavna rasprava.
Hrvatska je 2. jula 1999. pokrenula postupak pred Sudom u Hagu protiv tadašnje Savezne Republike Jugoslavije zbog povrede Konvencije iz 1948. o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida počinjenih na području Hrvatske od 1991. do 1995.
RH traži tužbom od SRJ da kazni sve počinioce genocida koji se nalaze pod njenom jurisdikcijom, da se sazna istina o nestalim hrvatskim državljanima, da se vrate kulturna dobra oteta u tom razdoblju i da se u najširem smislu nadoknadi šteta Republici Hravstkoj i pojedincima.
