– Na putu smo prema bankrotu. Sve dok traje politika jeftinog novca, koristi od toga ima i Hrvatska. No, kad se to bude promenilo, bićemo u problemu – ocenjuje Željko Lovrinčević s Ekonomskog instituta.
Prema njegovom mišljenju, razdoblje politike jeftinog novca u SAD moglo bi se završiti u drugoj polovini sledeće godine, a za zemlju s visokim javnim dugom rast kamata mogao bi biti fatalan.
– Suočavanje s tim čeka nas krajem 2016. godine – poručuje Lovrinčević.
Ministar finansija Boris Lalovac nedavno je upozorio na to da je državi već sada za kamate u proseku potrebno oko milijardu kuna mesečno (130.799.113 evra). Dok je Hrvatska za plaćanje kamata na zaduženja u 2007. izdvajala 1,6 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), prošle godine je za to izdvajala 3,4 odsto BDP. Bio bi to velik izazov i za zemlju koja nije u recesiji, a kamoli za državu koja se s krizom suočava već šestu godinu zaredom.
– Kad porastu kamatne stope, tek ćemo biti u problemima – upozorava i makroekonomista Hrvoje Stojić.
Hrvatska je po većini svojih makroekonomskih pokazatelja već sad na samom začelju EU, piše Jutarnji list.
Prevelika potrošnja
– Glavni razlog stanja u kojem se nalazimo su prevelika državna i javna potrošnja. Država nikad nije sprovela reforme u javnom sektoru, a svoju potrošnju nikad nije prilagodila uslovima na tržištu, već je neproduktivno trošila – kaže analitičarka Zrinka Živković Matijević.
Posledice takve politike osećaju se na svakom koraku. Nezaposlenost raste, socijalna situacija je sve teža, a hrvatsko društvo je sve izraženije podeljeno na privatni i javni sektor.
