Dubajić je sa majkom Dušicom i mlađim bratom Jovom 2005. godine tužio državu zbog toga što mu je tokom akcije "Oluja" 1995. godine uništena porodična kuću od 1.180 kvadrata u kojoj su se nalazili njegova diskoteka i bratovljev restoran sa 70 mesta za sedenje. Od Hrvatske traže ne samo da im plate za obnovu cele kuće i izgubljenu dobit, već i psihičke i druge patnje koje su zbog toga nastale.
Majka gledala rušenje
|
– Moja diskoteka bila je jedina od Splita do Zagreba koja je radila celu noć. Tu su bukvalno svaki drugi vikend nastupali Bora Đorđević ili Alen Islamović. Za veče sam prodavao i po 50 gajbi piva. Samo za opremanje diskoteke sam 1985. uložio 50.000 maraka, slično i brat u restoran. Imali smo i svoj privatni ribnjak sa potočnom pastrmkom. Na kraju sam doživeo da sam ne samo bez posla, već da zavisim od tuđe milostinje i socijalne pomoći. Ovu moju muku neko mora da plati, a znam da to nisam ja – veli ovaj 54-godišnjak.
Dubajić tvrdi da nema dileme da će taj novac i dobiti jer to nalažu zakoni u Hrvatske.
Brat obnovio kuću
|
– U silnim pravnim rešenjima je tačno propisana naknada štete za one delove Hrvatske koji nisu bili zahvaćeni ratom, a moje selo i okolina Srba de fakto nisu bila. O tome svedoče brojna dokumenta Hrvatske vojske i policije. Vojska je našu kuću uništila iz obesti i država neka plati tu njihovu glupost, mene ne zanima – ističe naš sagovornik.
"Proces od milion evra" trenutno je drugi put pred Opštinskim sudom u Gračacu. Vraćen je na osnovu odluke Vrhovnog suda Hrvatske koja je poništila odluku upanijskog suda u Zadru da Dubajići nemaju prava na odštetu.
– Iskreno, molim Boga da se i ovaj proces isto završi jer ću onda po zakonu iscrpeti sve zakonske mogućnosti u Hrvatskoj, pa ću moći da se obratim Međunarodnom sudu u Strazburu. Nećemo im pokloniti ni centa, a ako majka brat i ja ne dočekamo, tu naknadu će dočekati naši unuci – siguran je Dubajić i objašnjava da je ukupna suma koju država treba da im isplati utvrđena od strane posebnih veštaka koje je sud angažovao.