Hrvatska istrajna u diskriminaciji Srba

0

 

STANJE JE SVE GORE: Nemanja Relić

Pravni tim Zagreba u Hagu, osporavajući optužbe da je Hrvatska etnički očistila "svoje"Srbe, ističe politiku povratka izbeglih Srba koju provode sve hrvatske vlade kao dokaz da Zagreb nije želeo trajni odlazak Srba iz Hrvatske. Srpski demokratski forum (SDF)je najpozvanija organizacija da oceni koliko je taj "argument" tačan. Nemanja Relić, član Izvršnog odbora SDF, ističe da je Srpski demokratski forum nezadovoljan alarmantno lošim stanjem i izraženom etničkom diskriminacijom upravo u području održivog povratka i stambenog zbrinjavanja srpskih povratnika.
– Kako se taj proces odvija, sada se već može govoriti o potpunom krahu politike stambenog zbrinjavanja u Hrvatskoj. U zemljama regiona 50.000 izbeglih Srba čeka povratak u Hrvatsku, a u zemljama zapadne Evrope još oko 4.000. A aktuelna hrvatska vlast, dok je bila u opoziciji, obećala je da će rešiti sve probleme i prepreke koji onemogućavaju povratak Srba. Za dve godine, koliko su na vlasti, stanje je daleko gore. Ide se prema urušavanju tog procesa, a ne njegovom rešavanju. Aktuelna vlast nije ništa učinila da bi zaustavila obespravljenost i etničku diskriminaciju srpskih povratnika – ističe Relić.
Prema njegovim rečima, najveća prepreka tzv. održivom povratku Srba u Hrvatsku je diskriminatorski zakonski okvir koji je 90-ih ozakonio otimačinu.
– Danas Zakon o područjima od posebne državne skrbi (PPDS) povratnike deli na one koji žele da se vrate na područje bivše Krajine i one izvan tih prostora. Ovi drugi od 31. avgusta 2013. godine više ne mogu podnositi zahteve, čime je proces povratka na dve trećine teritrorija Hrvatske formalno završen. Taj zakon diskriminiše Srbe i po drugim osnovama. Na primer, Hrvati iz BiH i određene grupe ratnih stradalnika mogu i dalje da dobijaju kuće i stanove na poklon od države, dok srpski povratnici svoje stanove moraju da otkupe po cenama blizu onih tržišnih.
Što se tiče bivših nosilaca stanarskog prava, prema podacima od decembra 2013. godine, primljeno je 17.819 zahteva, od čega je 10.732 na području PPDS-a, a 7.087 izvan tog područja, a poražavajuća je činjenica da je pozitivno rešeno tek 1.800 zahteva za stambeno zbrinjavanje u gradovima.
– Kad se sve malo bolje pogleda, jasno je da je reč o politici koja ne želi povratak Srba, pogotovo njihove otete imovine – zakljčuje Relić.

 

Ometanje
Hrvatska vlada iz godine u godinu smanjuje sredstva namenjena povratku izbeglih Srba, iako do 2016. godine dobija velika sredstva iz Regionalnog programa stambenog zbrinjavanja. A do 2016. vlada planira gradnju ili kupovinu tek 200 stanova, što ni približno ne zadovoljava potrebe.
Podatak koji govori o neuspehu sistema stambenog zbrinjavanja jeste da prosečno trajanje tog procesa od povratka do krova nad glavom traje osam godina, pri čemu trošak za razne takse iznosi nekoliko hiljada evra.
– Hrvatska od Sarajevske konferencije nije ništa uradila na planu stambenog zbrinjavanja, osim što je osnovala Državni ured za obnovu i stambeno zbrinjavanje u kome je zaposleno oko dve stotine ljudi. Umesto kupovine stanova za srpske povratnike, Hrvatska novac troši na "edukaciju" službenika koji ometaju taj proces.

 

 

 

EU ćuti, Amerika upozorava
Evropska unija ne pokazuje neki interes za probleme Srba u Hrvatskoj. Očito to smatra unutrašnjim hrvatskim pitanjem.
– Utešno je jedino što je loša politika stambenog zbrinjavanja srpskih povratnika našla mesta u izveštaju američke vlade za prošlu godinu, kao jedan od eklatantnih primera kršenja ljudskih prava u Hrvatskoj. U tom kontekstu Stejt department traži od Zagreba da povratnicima omogući povoljan otkup stanova, od oko 150 evra po kvadratnom metru, kako bi se povratnicima vratilo što su u ratnim godinama izgubili, te bar delomično nadoknadilo višegodišnje čekanje na ostvarenje prava.

 

OSTAVITE KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here