U suprotnom, tvrde, nadajući se da će im se verovati, region će ponovo eksplodirati i vratiti se u devedesete godine prošlog veka.
Hrvatski državni vrh stavio se na čelo te kampanje. Toliko to predano radi, da bi neobavešten posmatrač lako zaključio da je Vojislav Šešelj, po povratku iz Haga, sleteo na zagrebački aerodrom Pleso i održao miting u Kninu.
Hrvatski predsednik Ivo Josipović povodom Šešeljeve slobode obratio se zabrinutoj i preplašenoj naciji. Javnost je obavestio da je uputio pismo Haškom sudu, koji je Šešelja i pustio na privremenu slobodu, sa zahtevom da "mora biti vraćen u Hag" jer se ponaša "destruktivno, unosi strah među ljude, dezavuiše samu ideju međunarodne pravde", ali i može "teško narušiti mir i stabilnost u jugoistočnoj Evropi"?!
U istom tonu govore i hrvatski premijer i ministarka spoljnih poslova, Zoran Milanović i Vesna Pusić, a hrvatski poslanici u Evropskom parlamentu uspeli su u dnevni red skore sednice progurati i to pitanje, sa zahtevom da se donese hitna rezolucija "Srbija: slučaj optuženog ratnog zločinca Šešelja".
Šta na to reći, osim da cela ta hajka deluje jadno i smešno, a za preostale Srbe u Hrvatskoj nimalo bezazleno.
Upravo je taj korpus u devedesetim godinama platio najveću cenu Šešeljeve zapaljive retorike, pa sada tako unisona potera za njim sa hrvatske strane ne deluje uopšte naivno.
U stilu "drž'te zločinca" hrvatski su političari neki dan u Vukovaru, u koloni sećanja, mirno i bez reči komentara, makar datih naknadno, prošli pored velikim slovima ispisanog grafita "Srbi odlazite odavde".
Pa, ako bi se i složili sa tim da obeležavanje vukovarske tragedije nije najprikladnije mesto za osvrtanje na "umetničko" ukrašavanje gradskih fasada, gorak okus ostavlja činjenica da je i ove godine u društvu državnog vrha i po njegovom protokolu u toj koloni koračao i Tomislav Merčep, kojem se suđenje za ratne zločine nad srpskim civilima na zagrebačkom Županijskom sudu odužilo kao i ono Šešeljevo u Hagu.
I samo po tome su ta dvojica notornih likova jedino slični.
Još bi ih mogli povezati i po posledicama njihovog delovanja. Iako sa suprotnih pozicija i strana, po Srbe su bile pogubne. Dok su razlike u stilu drastične. Šešelj je mnogo govorio, pretio, huškao, a Merčep ćutao i radio. Vojislavu Šešelju bila su i još su puna usta velike Srbije, a Tomislavu, ognjem i mačem, Hrvatska očišćena od Srba.
Obojica su "nevini" barem do pravosnažne sudske presude, ali je samo jedan miljenik hrvatskog državnog protokola. Valjda zato što je malo govorio a puno radio. I sve dok je tako, Josipoviću i Milanoviću bilo bi bolje da urede fasade barem na glavnim saobraćajnicama i pročiste državni protokol i tek potom bace oko preko plota.
Tek tada će njihov strah od Šešelja možda biti razumljiv. U društvu Merčepa oni ne moraju strahovati od Šešeljeve velike Srbije.
