Hrvatska dobija 45 miliona franaka

0

Bern održao obećanje: Hrvatima će biti omogućen pristup švajcarskom tržištu rada

Spoljnopolitička komisija Saveta kantona je saglasna s tim da se izdvoji 45 miliona franaka za modernizovanje najmlađe članice EU – Hrvatske. Komisija smatra da je to logičan nastavak švajcarske politike jednakog tretmana svih članica EU, kako su saopštile skupštinske službe u utorak. Ekonomski i institucionalni razvoj Hrvatske će se tzv. kohezionim doprinosom podržati na odgovarajući način, uverena je Komisija, a takođe će doprineti bezbednosti i stabilnosti u Evropi.
 

Pravična preraspodela
Koheziona politika je važan element politike EU koji polazi od toga da između bogatijih i siromašnijih regiona u EU treba da se obavi preraspodela kako bi se posledice neravnomerne ekonomije izjednačile. Programima kohezione politike je EU od 1988. do 2004. godine investirala ukupno 500 milijardi evra. Švajcarska federacija primenjuje pojam "kohezioni doprinos" u vezi s novim članicama EU. Prvi put su ova sredstva plaćena nakon ujedinjenja Nemačke, a od tada je praksa više puta ponovljena prilikom proširenja EU jer se time obezbeđuju i prednosti za Švajcarsku.

Zahtevom koji je švajcarska vlada uputila parlamentu se ispunjava obećanje koje je Bern krajem aprila dao EU. Pri tom je reč o tome da se ponovo pokrenu pregovori o okvirnom sporazumu o institucionalnim pitanjima i drugim dosijeima, koji su blokirani nakon glasanja 9. februara. U okviru svojih ovlašćenja vlada je odlučila da ne potpiše protokol o proširenju slobodnog kretanja građana Hrvatske, ali da zato omogućava Hrvatima pristup švajcarskom tržištu rada. U isto vreme je Bundesrat potvrdio EU da će od parlamenta zahtevati kohezioni doprinos za Hrvatsku u visini od 45 miliona franaka.
Švajcarska obezbeđuje 1,25 milijardi franaka za dvanaest novih država članica EU – a sa Hrvatskom će iznositi oko 1,3 milijarde. Podrška odabranim projektima i programima treba da doprinese smanjenju ekonomskih i socijalnih razlika u proširenoj EU.
Kako će se novac konkretno upotrebiti u Hrvatskoj, još nije jasno. Detalji saradnje i prioriteti su u bilateralnim sporazumima direktno dogovarani sa Hrvatskom. Osnovne parametre je, međutim, vlada u Bernu već utvrdila sa Briselom. Podrška je upućena pre svega projektima u oblasti bezbednosti, stabilnosti, životne sredine i infrastrukture, kao i civilnog i društvenog razvoja.

 

 

OSTAVITE KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here