Međunarodna praksa nalaže da granična linija između država bude sredina reke, međutim, Hrvatska zahteva katastarsku granicu. Dunav je u proteklih 200 godina menjao svoj tok ka Hrvatskoj od tri do pet kilometara, pa prema procenama suseda, oko 10.000 hektara zemljišta na srpskoj teritoriji pripada – Hrvatskoj. Čak ni Međudržavna komisija za utvrđivanje granice duž Dunava, formirana 2001. godine, nije postigla nikakav rezultat.
Srbija nema graničnih problema sa Mađarskom, Rumunijom i Bugarskom, jer su granice definisane još u vreme SFRJ. Manjih problema bilo je sa Makedonijom, koji su rešeni 2001. Ostali su manji sporovi sa BiH koji će uskoro biti rešeni, kako najavljuju sa obe strane.
Jovanović: Sledi uslovljavanje ZagrebaBivši savezni ministar za inostrane poslove SR Jugoslavije Živadin Jovanović, za nerešene granične probleme, pak, krivi Hrvatsku. „Postoje i manji granični problemi sa BiH, ali oni će lako da se reše. Međutim, sa Hrvatskom će ići teže jer ona ne priznaje međunarodnu praksu po kojoj je sredina reke granica između dve države. Verujem da će Hrvatska uslovljavati Srbiju na putu ka EU zbog spornih granica i da će za to imati podršku međunarodne zajednice“, smatra Jovanović. |
Poslanik u Skupštini Srbije Janko Veselinović ocenio je da Vlada Srbije u poslednje dve godine ne radi ništa na rešavanju pitanja državnih granica.
Sa tim je saglasan i predsednik Foruma za međunarodne odnose Evropskog pokreta u Srbiji Predrag Simić, koji kaže da se Vlada bavi svetskom politikom poput krize u Ukrajini, umesto da se okrene svojim susedima i reši sporna pitanja.
– Kao što je Hrvatska svojevremeno imala problem sa Slovenijom, tako ona sada može da pravi problem Srbiji prilikom ulaska u EU, upravo zbog spornih državnih granica. Hrvatska je, doduše, obećala da to neće činiti, međutim, obećanje je dao bivši premijer Hrvatske koji je sada u zatvoru – kaže Simić. Naš sagovornik dodaje da postoji niz međunarodnih rešenja kojima su slični sporovi okončani, ali da je za to potrebna politička volja.
– Posle sve boljih odnosa Srbije i Hrvatske, zahvaljujući pre svega Borisu Tadiću i Ivi Josipoviću, ti odnosi su sada sve hladniji i hladniji. Naša vlada brine o svetskim krizama, umesto da radi na poboljšanju odnosa sa svojim susedima i reši sporna pitanja – ističe Simić. On dodaje da ne treba zanemariti ni činjenicu da je Hrvatska jedan od najvećih investitora u Srbiji „u vreme kada investicija gotovo i nema“.
Mora se urediti granica na Dunavu
Da bi Hrvatska mogla da pravi problem Srbiji na putu ka EU, indirektno je potvrdio i njen premijer Zoran Milanović, koji je pre nekoliko meseci rekao da se mora urediti granica na Dunavu, osvrćući se na pretpristupne pregovore o ulasku Srbije u EU.
„Nema ucena ni mentorstva, ali neke ćemo stvari morati dogovoriti. Krajnje je vreme. Nko ne može reći da je ona toliko vitalna kao granica na moru, ali to naprosto moramo urediti. To će biti jedan od naših uslova, a druga strana nema nijedan razlog za odugovlačenje“, rekao je Milanović hrvatskim medijima.
Poznati hrvatski advokat Anto Nobilo kaže za Danas da kao što je Slovenija pravila probleme Hrvatskoj prilikom ulaska u EU, tako će i Hrvatska činiti Srbiji.
– Iako su nadležni u našoj zemlji rekli da neće to da rade Srbiji, poučeni iskustvom sa Slovenijom, očigledno se stvari menjaju sa dnevnopolitičkim potrebama. Granični problemi zahtevaju rešenje tehničkih stručnjaka. To je moglo da bude urađeno proteklih godina, ali nije bilo političke volje. Hrvatska će sada iskoristiti situaciju u kojoj se nalazi Srbija, odnosno njen ubrzan put ka EU, kako bi različitim uslovima rešila sva otvorena pitanja sa Srbijom – smatra Nobilo. On dodaje da bi nakon ulaska Srbije u EU rešavanje međudržavnih problema bilo komplikovanije.
– Ipak, i ono što Hrvatska traži mora biti u skladu sa opšteprihvaćenim međunarodnim standardima, nikako nešto ekstremno. Slovenci su imali ekstremne zahteve pa je na kraju spor rešen međunarodnom arbitražom – zaključuje Nobilo.
