Još sedam nekretnina u vlasništvu Srbije i Bosne i Hercegovine hrvatsko Ministarstvo državne imovine daje na tridesetogodišnji zakup. Reč je o odmaralištima u Dubrovniku, Gradcu kod Makarske i na ostrvu Ugljan.
Pre toga je, u novembru, izdato 15 objekata. Imovina naših preduzeća, banaka i novca koji je bio u tim filijalama uredbama Hrvatske je praktično prisvojen, rekao je za RTS savetnik za praćenje procesa u Hrvatskoj advokat Ivan Simić.
Simić je gostujući u Jutarnjem programu rekao da nikada nije utvđeno koliko je novca naših banaka ostalo u Hrvatskoj. Početkom 90-ih kada su izbili sukobi Hrvatska je donela niz propisa kojima zabranjuje raspolaganje i prenos sredstava van njenih granica.
– “Jugobanka” je imala više filijala u Hrvatskoj kao i “Investbanka”. Odrđene kreditne linije su bile povučene a nikada nisu izservisirane. Privredna banka Zagreb koja je trebalo da radi naplatu za račun ”Jugobanke’ recimo nikada nije tražila potraživanje naplate kredita koje je uzelo brodogradilište u Rijeci – objašnjava Simić.
Prema rečima savetnika za praćenje procesa u Hrvatskoj, pravni poredak Hrvatske baštini konzistentnost da se legalizuje ono što je posledica ratnih dešavanja.
– To utoliko više začuđuje jer je pravna država tekovina EU. Čudi da izostaje reakcija sa njihove strane. Svaki presedan koji se nekada desio mora biti vidljiv jer se nikada ne zna kada će ponovo biti upotrebljen. Vrednosti koje EU promoviše nešto su u šta i mi verujemo. Ako se to ne primenjuje u nekoj članici, to mora biti vidljivo i za pravnu javnost ne samo ovde već i u EU – smatra Simić.
Imovina Jugobanke je praktično dva puta konfiskovana.
– Prvi put donošenjem uredbe o likvidaciji filijala kada je celokupna imovina izmeštena iz centrale i data drugoj banci. Drugi put kada je ta ista banka koja je određena da se stara o naplati potraživanja 2001. godine donela odluku da se to potraživanje ukida i da se prenosi na državnu Agenciju za sanaciju banaka. To praktično znači da one firme koje su povukle sredstva preko “Jugobanke” ne moraju ni da plate svoju obavezu – kaže Simić.
Odmarališta u Dubrovniku, Gradcu, na ostrvu Ugljan, kao i ona u Slanom, Biogradu, na Rabu, čini se da su zauvek izgubljena.
– Sudbina odmarališta koje su u Hrvatskoj imala srpska preduzeća su slična ako ne i gora od sudbine banki. Pa tako imate istovremeno postupke stečaja i likvidacije, što je nemoguće u privredi. U Splitu se tako otvara postupak stečaja “Jugobanke” iako se godinama vodi likvidacioni postupak. Ne može se voditi stečajni postupak bez stečajne mase. Mi u Hrvatskoj tako imamo već drugi krug nacionalizacije – rekao je za RTS savetnik za praćenje procesa u Hrvatskoj advokat Ivan Simić.
