Na adrese poslanika Skupštine Saveta Evrope nedavno je stigao apel 15 udruženja pravnika, profesora prava, advokatskih kancelarija, ali i uticajnih nevladinih organizacija iz Srbije, sa zahtevom da se reši problem povraćaja više od 400 objekata vrednih oko dve milijarde evra, koji se nalaze u Hrvatskoj.
Ti objekti su bili u vlasništvu pravnih i fizičkih lica iz Srbije, ali uprkos tome Hrvatska i pored svog potpisa i jasnih međunarodnih obaveza već 18 godina ne želi da ih vrati ili barem pravično obešteti zainteresovane.
U apelu koji je podržalo nekoliko akademika SANU, ali i Udruženje pravnika Srbije, Institut za uporedno pravo, Udruženje pravnika u privredi Srbije, traži se da Skupština Saveta Evrope primora Hrvatsku da ispuni ono na šta se obavezala još pre 18 godina.
Naime, Bečkim sporazumom iz 2001. godine koji su tada potpisale svih pet država naslednica bivše SFRJ, jasno je određeno na koji način i pod kojim uslovima taj problem treba da se reši.
Hrvatska je 3. marta 2004. godine donela Odluku o potvrđivanju Ugovora o pitanjima sukcesije, ali i pored tog zakonskog akta hrvatskog Sabora, ovaj problem ne samo da nije rešen, već je zapao u još veći ćorsokak.
– Prema podacima Direkcije za imovinu Srbije, u Hrvatskoj se nalazi više od 400 objekata vlasništvo firmi iz Srbije čiju su vrednost procenili na 1,8 milijardi evra, a verujem da je vrednost te imovine još veća. Posle ratifikacije sporazuma o sukcesiji i Odluke hrvatskog Sabora, firme iz Srbije su odlučile da tuže Hrvatsku nadležnim sudovima očekujući brzu pravdu, ali umesto toga izgubili su sve sporove, pa su sada dužne pozamašne svote novca za sudske troškove, jer je svaka od tih parnica, zbog vrednosti imovine, koštala od 100.000 evra pa naviše. Da apsurd bude kompletan, oštećeni su se posle toga, 2018. godine žalili i Evropskom sudu za ljudska prava, ali su i tamo odbijeni uz konstataciju da je to problem koji, upravo na osnovu Bečke konvencije, na bilateralnom nivou moraju da reše države međusobnim dogovorom. Srbija je 2013. uputila Hrvatskoj Nacrt tog sporazuma, ali do danas nije dobila nikakav odgovor. Otuda je apel više strukovnih udruženja i pravnika iz Srbije Skupštini Saveta Evrope pokušaj da se Evropskoj uniji skrene pažnja na koji način Hrvatska, kao punopravna članica EU poštuje ne samo svoje, već i međunarodne propise – objašnjava jedan od potpisnika ovog apela, predsednik DIC Veritas Savo Štrbac.
Štrbac kaže da je reč o imovini brojnih uspešnih fimi koje su u vreme SFRJ u Hrvatskoj, posebno na primorju izgradile čitave komplekse hotela i odmarališta za svoje radnike, ali da je reč i o brojnim postrojenjima tadašnjih jugoslovenskih giganata poput Naftne industrije Srbije, Elektronske industrije iz Niša ili Zastave iz Kragujevca, Mladost tursa iz Beograda…
– Među oštećenima je čak i beogradska opština Stari Grad, a samo u Biogradu na moru je bilo više od 50 odmarališta firmi iz Srbije, a slično je bilo i u Makarskoj i drugim primorskim gradovima. Mnogi od tih objekata su u međuvremenu privatizovani, mnogi preprodati ili devastirani, ali problem je što Hrvatska od početka ne želi da ispuni svoju međunarodnu obavezu, ali je to nije sprečavalo da slične procese pokreće u Srbiji gde potražuje oko 150 objekata koji su procenjeni na oko 800 miliona evra – ističe Štrbac i zaključuje da je u ovoj, apsurdnoj situaciji, jedino rešenje da država Srbija na sebe preuzme obavezu da reši ovo pitanje.
Ne poštuju sopstvene zakone
U apelu koji je poslat Skupštini Saveta Evrope navodi se da Hrvatska ne poštuje sopstveni Zakon o zaključenju i izvršavanju međunarodnih ugovora. Prema članu 36 tog zakona, nadležni upravni organ odgovoran je za izvršavanje preuzetih obaveza zaključenjem i ratifikacijom međunarodnog sporazuma. Nepostupanjem hrvatskih organa po zakonu oštećeni su brojni ljudi, uključujući građane hrvatske nacionalnosti iz BiH i Vojvodine.
“Navedeno ponašanje jedne članice Saveta Evrope i EU ne samo da je protivpravno i nepravedno, već je i nemoralno”, samo je jedna od stavki iz Apela.
Selektivna pravda
Savo Štrbac podseća da je sa početkom rata Hrvatska najpre 1991. donela Uredbu o ograničenju raspolaganja stranom imovinom koja je godinu kasnije pretočena u Zakon o oduzimanju strane imovine u Hrvatskoj.
– Međutim, Bečkim sporazumom se decidno navodi da će predmet sukcesije biti sva imovina koja je postojala do 1990. godine. Hrvatima je taj Sporazum koristio prilikom podele ambasada i diplomatskih predstavništava po svetu, pa čak i kad je reč o rezervama zlata, ali čim se došlo do imovine pojedinaca i firmi tu su Sporazum počeli da tumače kako im odgovara, ali samo kad je reč o imovini u Hrvatskoj. Istovremeno, uredno su podnosili zahteve pred privrednim sudovima po Srbiji za povraćaj svoje imovine u ovoj republici i u mnogim slučajevima je presuđeno u njihovu korist – podseća Štrbac.
