Najveća debata vodila se oko toga da li je Kristofer Kolumbo u 15. veku doneo silifilis na Stari kontinent ili ne. Hrvatski naučnici tvrde da nije.
Naime, postoje tri teorije o pojavi sifilisa na evropskom tlu. Prva je da su ga Kolumbo i njegovi mornari doneli nakon putovanja po svetu. Druga je da se pojavio sa dolaskom afričkih robova u Portugal i Španiju, dok treća sugeriše da je sifilis prisutan još od doba starog Rima.
Najnovija studija univerziteta u Splitu sugeriše da je ispravna ova poslednja teorija, da je sifilis u Evropi prisutan oduvek.
Sifilis izaziva bakterija "treponema palidijum", koja stvara osip, ali napada i srce, krvne sudove i mozak, usled čega mogu uslediti šlog, infarkt, demencija, paraliza pa čak i smrt. Naravno, ukoliko se ne leči adekvatno. Prvi zvaničan slučaj ove bolesti zabeležen je 1495. godine, tri godine nakon Kolumbovog prvog putovanja u otkrivanje "Novog sveta."
Naučnici iz Splita tvrde da je sifilis bio rasprostranjen još u rimsko doba
Hrvatski naučnici oborili su teoriju o Kolumbu, s obzirom da su pronašli tragove sifilisa na ostacima čoveka iz perioda Rimskog carstva.
Ipak, američki naučnici su se brže-bolje javili da opovrgnu tvrdnje svojih hrvatskih kolega. Dr Brus Rotšild, profesor na univerzitetu u Kanzasu izjavio je da, "iako je predmet istraživanja veoma važan, tvrdnje hrvaskih naučnika jednostavno nisu tačne."
– Abnormalnosti na kostima skeleta kojeg su ispitivali su pre rezultat poremećaja u rastu nego sifilisa – zaključio je Rotšild.
Naučnici iz Splita su ispitivanja vršili na slučajnom uzorku 403 skeleta, koje su odabrali od 3.000 pronađenih u današnjem Smiljanovcu, bivšoj rimskoj koloniji koja se tada nazivala Solin, odnosno Salona.
Ipak, uprkos raznim istraživanjima, pa i ovom poslednjem, poreklo sifilisa i dalje ostaje misterija, te niko od naučnika ne može stoprocentno da tvrdi odakle i kako je ova bolest zaista nastala.
