HRT o Kurtiju: “Kosovski Če Gevara mora da postane diplomata”

EPA/Georgi Licovski

Politička scena na Kosovu vidljivo je naklonjena Pokretu Samoopredeljenje i njenom lideru Aljbinu Kurtiju. Ali jedno je pobediti stare strukture u koje se biračko telo razočaralo u proteklim decenijama, a sasvim je drugo od buntovničkog pokreta prerasti u kormilara Kosova, koje plovi nemirnim morima, ocenjuje se u analizi Hrvatske radio-televizije.

Kosovo, koje ima ubedljivo najmlađim stanovništvom u Europi, prosečna starost je 30 godina, reklo je ‘ne’ vladavini stare garde ratnih heroja iz prošlog veka, u međuvremenu optuženih za korupciju, nepotizam i ratne zločine. U konkurenciji od čak 28 stranaka gotovo polovinu glasova dobio je nekadašnji omladinski pokret otpora, a poslednjih godina najpopularnija partija, Samoopredeljenje.

Stare elite su konkurente pokušale da diskredituju klasičnim trikom, nazivajući ih komunistima. Nije prošlo na Kosovu koje je pandemiju dočekalo kao zemlja u kojoj sistem javnog zdravstvenog osiguranja ne postoji. Pobeda Samoopredeljenja, smatra politička analitičarka Donika Emini, puno znači za demokratiju na Kosovu, a velika podrška znači i veliku odgovornost za novog lidera.

Protiv kriminala bez odricanja od nasilja

Izvršnu vlast čvrsto preuzima Aljbin Kurti, bivši studentski vođa i politički zatvorenik devedesetih, kojeg su mediji nazivali kosovskim Če Gevarom. Metode njegovog pokreta uključivale su prevrtanje vozila Kfora na Kosovu. Dva pripadnika Samoopredeljenja ubile su snage misije UN. Pokret je postao stranka sve veće popularnosti, zbog kritike kriminala vladajućih elita, ne odričući se pritom elemenata nasilja, jer su pre tri godine više je puta bacili suzavac u parlamentu, protestirajući protiv nekih zakona.

“Sarađivaćemo sa našom dijasporom. Naš najuspešniji poslovni čovek je izvan zemlje, kao i neki od naših najboljih studenata i naučnika. Imaćemo poseban program za povratak ‘mozgova’. Uključićemo našu dijasporu u državne institucije, univerzitete, ali i u poslovni sektor”, poručio je Aljbin Kurti.

Najveći izazov – odnos sa Srbijom

U prošlosti sklon antizapadnoj retorici, Kurti želi da Kosovo dobije status kandidata za članstvo u Evropskoj uniji. Ali, deo članica Unije, kao i UN, ne priznaju Kosovo kao suverenu državu. Odnos sa Srbijom od koje se Kosovo odvojilo, jedan je od najvećih izazova za Kurtija koji je na prelazu veka, zbog demonstracija protiv Slobodana Miloševića, proveo dve godine u zatvoru i bio premlaćivan.

Kurti je najavio kako formiranje tima za dijalog sa Srbijom nije prioritet.

“Građani su u anketama pokazali da im je to pitanje na 6. ili 7. mestu. Oni su nas izabrali i mi odgovaramo njima. Glavni prioriteti su pravda i stvaranje radnih mesta”, prve su poruke Kurtija.

Odbojnost prema kompromisima i evropski okvir

Te poruke nisu zabrinule samo vlasti u Beogradu, nego i u Parizu i Vašingtonu, koji je glavni međunarodni zaštitnik Kosova. Iz Stejt Departmenta poručili su kako žele da ohrabre novu vladu Kosova, da joj prioritet na putu do međunarodnog priznanja postanu upravo pregovori sa Srbijom. Kurti je dosad pokazivao izrazitu odbojnost prema kompromisima u pregovorima sa Beogradom.

“Trgovački pristup, koji je bio tipičan za prethodnu američku administraciju, treba promeniti u transformativni i transatlantski pristup. Transformativni, što znači da ne bi trebalo trebali samo proveravati interes i činjenice, trebao bi da imamo i vrednosti i načela, a to je EU kao okvir i evropske i evroatlantske integracije kao cilj obe naše zemlje”, smatra Kurti.

Referendum o ujedinjenju s Albanijom

Od Srbije Kurti očekuje od da okrene leđa Rusiji i Kini te da probleme sa njegovom vladom rešava u sklopu zajedničkog puta prema Evropskoj uniji. Srbija će verovatno teško razviti poverenje prema političaru koji se zauzima za referendum o ujedinjenju sa Albanijom, kritikujući kosovski ustav koji takav referendum onemogućava.

Niz analitičara upozorava da je Kurti dok je bio u opoziciji, kredibilitet gradio na otporu, buntovnosti, pa i sukobima. Ali dolaskom na poziciju moraće da postane i diplomata. Velika šansa, ali i težak zadatak. S obzirom na prošlost, jedan od najtežih na Balkanu.