Hrkanje skraćuje život

0


Naučno je dokazano da oni koji pate od poremećaja disanja tokom spavanja ne samo da žive lošije, već žive i do 10 godina kraće od ostalih. Učestalo, glasno hrkanje, gušenje ili hvatanje vazduha u toku spavanja, preterana pospanost u toku dana, jutarnje glavobolje, gojaznost, visok krvni pritisak, problemi s učenjem i pamćenjem, promene raspoloženja, smanjena koncentracija, osećaj depresije, suvo grlo posle buđenja i često mokrenje u toku noći – glavni su simptomi opstruktivne apneje u spavanju koji ukazuju na prisustvo problema.

 

Prekid disanja tokom sna
Ovaj poremećaj karakterišu prekidi ili teškoće u disanju tokom spavanja. Osobama koje pate od opstruktivne apneje, disajni putevi su uži od uobičajenih – kad se mišići ždrela opuste, nepce pada unazad, što može da dovede do blokade disajnih puteva.
Prestanak disanja može da traje od 10 sekundi, pa do jednog minuta. Prekidi mogu da se jave od pet do više od 100 puta u toku jednog sata, a pri svakom od njih opada nivo kiseonika. Opstruktivna apneja tokom spavanja se češće javlja kod muškaraca, i to gojaznih, dok pojedinci koji boluju od ovog poremećaja obično nisu ni svesni da prestaju da dišu u toku spavanja. Usled ponovljenih epizoda buđenja, kojih može da bude i do nekoliko stotina tokom noći, osoba se ujutro budi umorna i pospana. Ako je zatvaranje disajnog puta delimično, nastaje hrkanje. Najčešće partner u krevetu primećuje epizode prestanka disanja, a u slučaju glasnog hrkanja odlazi iz spavaće sobe.

Redukcija prekomerne težine
Bolesnicima se savetuje da ne konzumiraju alkohol u poslepodnevnim i večernjim satima jer on pogoršava apneju. Ukoliko se apneja javlja samo kod spavanja na leđima, bolesnicima se savetuje da u džep na leđima pidžame ušiju tenisku lopticu koja će im tokom noći smetati i tako ih onemogućavati da spavaju u neželjenom položaju. Redukcija prekomerne telesne težine se preporučuje svim obolelima od opstruktivnog apneičkog sindroma. Kod značajnih anatomskih deformacija savetuje se operativna korekcija ili nošenje oralnih aplikacija. Jedini efikasni način lečenja srednje teških i težih oblika apneja u spavanju jeste primena uređaja s kontinuiranim pozitivnim pritiskom. Ovaj aparat se sastoji od male turbine koja stvara pozitivni pritisak vazduha koji struji preko maske na lice pacijenta. Time se disajni put održava stalno otvoren. Visokosofisticirani uređaj radi gotovo bešumno i komforan je za bolesnika.

 

Veći rizik od moždanog udara
Ukoliko se ne leči, ovo oboljenje može da poveća rizik od visokog pritiska, srčanog napada, moždanog udara, preterane gojaznosti i dijabetesa. Takođe, može povećati rizik od nepravilnog rada srca, ali i da pogorša srčanu insuficijenciju, kao što može i da utiče na povećanje rizika od nezgoda na poslu ili pri vožnji.

 

 

Faktori rizika
Bolest se najčešće javlja posle 30. godine života, češće kod muškaraca nego žena, ali može da se javi i u bilo kom životnom dobu, pa čak i kod dece. Faktori rizika su: prekomerna telesna težina, usko ždrelo, uvećani krajnici, duža resica, mala brada, opstruktivna apneja u porodici, korišćenje alkohola i sedativa i pušenje koje čak do tri puta povećava rizik pojave apneje u odnosu na nepušače.

 

OSTAVITE KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here