U srpskoj tradiciji i predanju hrast ima posebno značenje kao simbol snage u teškim vremenima i postojanosti u veri i vrlinama. Ovo drvo je glavni junak romana Janka Vujinovića "Knjiga o hrastu", koja je bila povod za istorijsko i pripovedačko veče u srpskom hramu na berlinskom Tempelhofu.
Jedan od najeminentnijih ljudi u našoj dijaspori – kako ga je najavio otac Dragan Sekulić – istoričar dr Vladimir Umeljić je izlaganje počeo priznanjem da je srećan što njegov deda, koji je u oba Balkanska i Prvom svetskom ratu dobio brojne medalje za hrabrost, "nije doživeo to da bude proglašen zločincem u poslednjoj deceniji 20. veka, s obzirom da je Bil Klinton Srbe okrivio ne samo za Prvi, nego i za Drugi svetski rat i za holokaust, a ove godine je predsednik Crne Gore izjavio da je Princip bio terorista".
Srbi su "dežurni krivci" – ali šta kažu istorijske činjenice? Dr Umeljić je izneo više podataka i dokumenata o okolnostima uoči Sarajevskog atentata, ignorisanju upozorenja koje je srpska vlada slala Beču da "bi poneki mladi Srbin u Sarajevu mogao umesto ćorcima da puca pravim mecima", o tome da Mlada Bosna nije bila velikosrpska, nego multinacionalna i multikonfesionalna organizacija.
Istorijski izvori govore da je Vatikan sve učinio da Austrougarska počne rat, jer su Srbiju smatrali "bolešću koja rastače monarhiju do koštane srži, a Austrougarska je kao katolička država bila najjači bedem u borbi protiv pravoslavlja", objasnio je istoričar.
O romanu "Knjiga o hrastu", Umeljić je rekao da postoji opšti i lični razlozi zbog kojih je vredan čitanja.
Sam pisac je za svoju knjigu rekao da je "složena i da sadrži razna strujanja i nanose". Uvodno poglavlje se bavi pitanjem da li su Srbi bili na Balkanu ili su došli?
– Tu postoji ironijska opaska o tome da Slovena nigde nije bilo, da odjednom izađoše iz te nigdine i stigoše do Jadranskog i Jonskog mora, dođoše do Alpa, naseliše Balkan kao mala grupa, koja se u roku od nekoliko meseci toliko umnožila i stigla do Konstantinopolja – izjavio je pisac.
Tragajući za građom, Vujinović je pročitao stotinak knjiga o Slovenima, brojne ratne dnevnike, opise Cerske bitke, istorijske knjige, opise masakra koje su zapisali Džon Rid i Arčibald Rajs da bi se iz svega izrodila "čista lirska knjiga o tom vremenu", kako je rekao.
Lepa uvertira za razgovor sa gostima je bio muzički snimak berlinskog violiniste Duška Jovanovića "Marša na Drinu" u autentičnim predelima Gučeva, Cera i Banje Koviljače, a veče su protkali i pasaži iz romana koje je čitao berlinski glumac Goran Stojanović. On je na kraju izveo monolog iz drame "Sveti Georgije ubiva aždahu".
Sve je u glavi
Po vokaciji književnik, a u određenim životnim periodima i novinar, lektor i predavač koji je živeo i radio u Nojsu i poljskom Lođu, Janko Vujinović trenutno obilazi Srbiju kako bi njegov roman "ušao u uši naroda". Knjiga se pojavila na ovogodišnjem beogradskom Sajmu knjiga i za kratko vreme je doživela pozitivne reakcije. Pisac je skoro dve decenije radio na delu u kojem je sublimiran sav njegov dosadašnji rad.
– Knjiga ima delove koji su antropološki, etnografski, istorijski, razgovarao sam s arhitektama, pčelarima, šumarima i to je jedno složeno tkivo – rekao je Vujinović za "Vesti".
Na pitanje jednog posetioca prilikom potpisivanja knjiga gde se nalazi hrast iz romana, pisac je
kažiprstom par puta kucnuo po glavi.
