Jedan od najeminentnijih ljudi u našoj dijaspori – kako ga je najavio otac Dragan Sekulić – istoričar dr Vladimir Umeljić je izlaganje počeo priznanjem da je srećan što njegov deda, koji je u oba Balkanska i Prvom svetskom ratu dobio brojne medalje za hrabrost, "nije doživeo to da bude proglašen zločincem u poslednjoj deceniji 20. veka, s obzirom da je Bil Klinton Srbe okrivio ne samo za Prvi, nego i za Drugi svetski rat i za holokaust, a ove godine je predsednik Crne Gore izjavio da je Princip bio terorista".
Srbi su "dežurni krivci" – ali šta kažu istorijske činjenice? Dr Umeljić je izneo više podataka i dokumenata o okolnostima uoči Sarajevskog atentata, ignorisanju upozorenja koje je srpska vlada slala Beču da "bi poneki mladi Srbin u Sarajevu mogao umesto ćorcima da puca pravim mecima", o tome da Mlada Bosna nije bila velikosrpska, nego multinacionalna i multikonfesionalna organizacija.
Istorijski izvori govore da je Vatikan sve učinio da Austrougarska počne rat, jer su Srbiju smatrali "bolešću koja rastače monarhiju do koštane srži, a Austrougarska je kao katolička država bila najjači bedem u borbi protiv pravoslavlja", objasnio je istoričar.
O romanu "Knjiga o hrastu", Umeljić je rekao da postoji opšti i lični razlozi zbog kojih je vredan čitanja.
Sam pisac je za svoju knjigu rekao da je "složena i da sadrži razna strujanja i nanose". Uvodno poglavlje se bavi pitanjem da li su Srbi bili na Balkanu ili su došli?
– Tu postoji ironijska opaska o tome da Slovena nigde nije bilo, da odjednom izađoše iz te nigdine i stigoše do Jadranskog i Jonskog mora, dođoše do Alpa, naseliše Balkan kao mala grupa, koja se u roku od nekoliko meseci toliko umnožila i stigla do Konstantinopolja – izjavio je pisac.
Sve je u glavi
Po vokaciji književnik, a u određenim životnim periodima i novinar, lektor i predavač koji je živeo i radio u Nojsu i poljskom Lođu, Janko Vujinović trenutno obilazi Srbiju kako bi njegov roman "ušao u uši naroda". Knjiga se pojavila na ovogodišnjem beogradskom Sajmu knjiga i za kratko vreme je doživela pozitivne reakcije. Pisac je skoro dve decenije radio na delu u kojem je sublimiran sav njegov dosadašnji rad.
– Knjiga ima delove koji su antropološki, etnografski, istorijski, razgovarao sam s arhitektama, pčelarima, šumarima i to je jedno složeno tkivo – rekao je Vujinović za "Vesti".
Na pitanje jednog posetioca prilikom potpisivanja knjiga gde se nalazi hrast iz romana, pisac je kažiprstom par puta kucnuo po glavi.
Tragajući za građom, Vujinović je pročitao stotinak knjiga o Slovenima, brojne ratne dnevnike, opise Cerske bitke, istorijske knjige, opise masakra koje su zapisali Džon Rid i Arčibald Rajs da bi se iz svega izrodila "čista lirska knjiga o tom vremenu", kako je rekao.
Lepa uvertira za razgovor sa gostima je bio muzički snimak berlinskog violiniste Duška Jovanovića "Marša na Drinu" u autentičnim predelima Gučeva, Cera i Banje Koviljače, a veče su protkali i pasaži iz romana koje je čitao berlinski glumac Goran Stojanović. On je na kraju izveo monolog iz drame "Sveti Georgije ubiva aždahu".
