Hram Svetog Save
Tamošnja crkva posvećena svetom Savi izgubila je svoja kanonska obeležja, koja je čine hramom podobnim za svetu službu, a 29. po redu Svetosavski omladinski festival promenio je organizatora.
Preuzimanje festivala dogodilo se zbog insistiranja na pravu Imovinskog povereništva, organa zakonom ovlašćenog za brigu o manastirskoj imovini, a ne dogovorom, pogotovo ne zbog njegovog autoriteta u ovdašnjoj srpskoj pravoslavnoj zajednici. Uoči festivala, naime, u javnosti su se pojavila dva organizatora, Eparhija australijsko-novozelandska, koja je vodila tu manifestaciju i ranije, a s druge strane, prvi put, Imovinsko povereništvo manastira u Kanberi, gde je smotra tradicionalno održavana.
|
Kršenje kanonskih pravila U saopštenju sa portala SPC kaže se: "Samoupravljači direktori samovlasnog Imovinskog povereništva ovim činom pokazali su čitavom svetu svoj stav da poslenici blage Božje reči, sveštenstvo priznato od čitave pravoslavne crkve širom sveta, u manastiru koji je srpski pravoslavni narod Australije podigao i Bogu uzneo, nema šta da traži; da mu tu nije mesto, kao i da se ovo sveto mesto ne može smatrati sastavnim delom Svete i mučeničke Srpske pravoslavne crkve." Ovaj deo iz saopštenja, da se "Imovinsko povereništo više ne može smatrati sastavnim delom SPC" neko će uzeti kao pretnju iz Eparhije. Pre će ipak biti da je ovo činjenica, stanje u koje se Povereništvo dovelo, ne direktno uzimanjem festivala, već pre svega kršenjem kanonskih pravila o tome ko može da služi u Srpskoj pravoslavnoj crkvi. Od prošlog petka uveče, dakle, bez duhovnih atributa matične crkve, hram na manastirskom prostoru, postao je – objekat, sveo se na ono čemu povereništvo zaista i služi po zakonu – na imanje, ali – bez duhovnih vrednosti. |
Nije bilo sumnje da postoji problem – ista manifestacija, na istom mestu i u isto vreme. Već ta činjenica navela je mnoge da odustanu.
Deo crkvenih opština, kojima je to lokacijski odgovaralo, prebacio se u manastir Ilajn kod Melburna, gde je održavan tradicionalni sabor. Drugi su odlučili da ne idu nigde. Jedan deo nije odustao od puta u Kanberu.
U međuvremenu, eparhija se povukla iz organizacije, a sveštenstvo u dogovoru sa episkopom Irinejem odlučilo je da održi festivalski molitveni skup u manastirskoj crkvi, kao obično, u subotu, prvog dana manifestacije.
|
Pred vratima manastira O zabrani ulaska na imanje, prota Đurđević kaže: – Nas sedmorica okupili smo se pod tremom ispred manastira u subotu ujutro. Policija je došla, jer je znala da se priprema festival. Poželeli smo da uđemo u crkvu i da iznesemo svete stvari, kako dalje ne bi bile skrnavljene. Rekli smo da ne želimo da učestvujemo sa raskolnikom. Znali su za naše loše prošlogodišnje iskustvo, kada je naš sveštenik fizički napadnut. Tražili smo da nam garantuju bezbednost. Policajci su razgovarali sa Nešićem i preneli: "Slušajte, oni vama zabranjuju ulazak." To će nam, rekli su, poslati i napismeno. |
U petak uveče, međutim, odgovorni ljudi iz crkvenih opština i sveštenstvo obavešteni su SMS-porukama da ni od te službe nema ništa, jer je hram iste večeri oskvrnavljen, službom koju je obavio raščinjeni sveštenik SPC.
U subotu uveče, na zvaničnom portalu SPC za Australiju i Novi Zeland, pojavila se informacija da je njenom sveštenstvu tog dana zabranjen pristup u crkvu. Tu se, uz poređenja sa "ateistima-agitatorima, političkim komesarima, i upravnicima gulaga", kaže: "Direktori Imovinskog povereništva (Propertdž Trust) manastira, predvođeni ekskomuniciranim iz pravoslavlja Ratomirom Nešićem, koji su odavno samovoljno od ovoga tela načinili odvojeni entitet izvan ikakvih crkvenih okvira, sveštenstvu Srpske pravoslavne crkve su danas (subota) i do daljnjeg zabranili da kroči u crkvu manastira Svetog Save, osnivača i prvog arhiepiskopa naše pomesne crkve."
Potražili smo gospodina Ratomira Nešića i pitali za objašnjenje o zabrani:
– Nije tačno. Nama je u petak i u subotu svetu liturgiju služio otac Saračević. Došla su dva sveštenika da uzmu neke svoje stvari, kada sam bio prisutan. Nismo im branili. Ušli su u oltar, u kome je bio otac Saračević i sveštenik Milutinović. Niko od njih nije ni pitao da služi. Posle je rutinski došla i policija. Rečeno mi je da bi došli u crkvu po neke stvari. Ne znam o kojim stvarima je bilo reči, ali sam predložio da se obrate pismeno, pa ću zakazati termin kada bi uzeli svoje stvari iz crkve. Neistina je da im je bilo šta zabranjeno – kaže Nešić.
|
Izmišljeni dug?
Zašto je Povereništvo preuzelo organizaciju festivala? – Nama eparhija duguje 72.000 dolara, pa je to bio način da dođemo do novca za uređenje staza i drugog na imanju – kaže Ratomir Nešić. Na pominjanje duga, prota Đurđević veli: – Izmislili su dug, jer su pre dve i po godine samovoljno postavili zahtev da im eparhija plaća 1.000 dolara mesečno zato što episkop stanuje tamo. Valjda im je to računica. Zahtev je odbijen, jer je tamo sve građeno radnom snagom i novcem drugih crkava. To nije privatno vlasništvo, to je crkveno. Da nije bilo akcije, koju je vodila crkva iz Kabramate uz pomoć vernih ljudi iz Kanbere, ko zna šta bi bilo danas sa manastirskom zgradom i objektom sa velikom salom. Tamo su stolovi i stolice iz Kabramate, naše peći, ražnjevi… Prošle godine poslali smo peć koja košta 4.500 dolara. Umesto žice, postavljena je ograda oko imanja. Čije je to? |
Arhijerejski namesnik za Istok, protojerej-stavrofor Đuro Đurđević, međutim, navodi da je grupa od sedam sveštenika čekala pred eparhijskom rezidencijom i nije htela da uđe bez odobrenja. To im je uskraćeno, čemu su svedoci tada prisutni policajci. Samom izjavom gospodina Nešića o zakazivanju termina to je, indirektno, i potvrđeno – kaže prota Đurđević.
– Nakon pojavljivanja paralelnog oglasa Povereništva o festivalu, bili smo obazrivi, prepustili smo im da ga organizuju i čekali, takoreći, do zadnjeg dana. Vladika je u ponedeljak ujutro (pre festivala) još jednom pozvao narod da dođe, jer smo smatrali da će prevladati razum, a ne ludost. Očito se tako nije desilo. U četvrtak uveče (po ranijoj odluci eparhijskog odbora kojim je vladika predsedavao pre puta u Beograd) poslao sam poruku da ćemo organizovati samo festival molitvenog karaktera. Kada je, dan kasnije, svetinja obesvećena, otkazali smo i to, jer ne možemo uzeti učešće na mestu gde je tako nešto učinjeno.
U celoj stvari, a to se i na crkvenom portalu daje do znanja, Povereništvo se do kraja otcepilo od Srpske pravoslavne crkve.
Ovom prilikom, paralelnom organizacijom festivala, balansiralo se na tankoj žici. Možda je, u svemu presudan bio eparhijski stav u stilu: "Hteli ste (festival), evo vam, pa uzmite." Uključujući i sve troškove organizacije koji nisu mali, ali i odgovornost, ako skup ne uspe. Sledilo je, zatim, reagovanje učesnika i posetilaca, koje je tek bilo poražavajuće: njihov broj oba dana bio je zanemarljiv u odnosu na masu ljudi koja je dolazila ranijih godina.
|
Svetosavski sabor u Ilajnu – rekordan broj Srba
Dok su folklorne grupe iz Melburna ove godine otkazale učešće na festivalu u Kanberi, dotle su posetioci u Ilajnu u nedelju mogli da prate nastup folklorne grupe "Morava" iz CŠO "Sveti Đorđe" u Sent Albansu.
Mališani su obradovani luna parkom, gde su do mile volje mogli da se zabavljaju, a odrasli su, uz određenu nadoknadu, iz helikoptera mogli da posmatraju manastir i crkveno imanje. Posle svete liturgije, koju je vodio arhimandrit Teodor sa sveštenstvom iz Viktorije, vernike i posetioce zabavljali su guslari Budimir Trifković i Slobodan Cicarević.
Za dobru atmosferu pobrinuo se estradni umetnik iz otadžbine Ljubiša Vasiljević, uz pratnju lokalnog pevača, poznatog kao Čkalja. Domaćin manastirske slave bio je Goran Ostojić.
|
Prošlog vikenda imanje srpskog pravoslavnog manastira Sveti Sava u Ilajnu, nedaleko od Balarata, bio je centar okupljanja Srba i njihovih prijatelja iz Viktorije, uz rekordnu posetu od nekoliko hiljada Srba.
