Vlasnici hotela, međutim, tvrde da cenu noćenja određuju prema tražnji, koja je sada ogromna, i da su na duži rok izgubili više prihoda nego što su ih ostvarili u prvim danima krize.
Erupcija vulkana na Islandu, nakon koje je u većem delu Evrope obustavljen aviosaobraćaj, poremetila je planove za putovanje miliona ljudi. Oni koji su bili te sreće da ipak pronađu hotelske sobe su ih izgleda skupo platili.
Podaci agencije za istraživanja "STR Global" su juče pokazali da su prihodi po slobodnoj sobi na većim evropskim aerodromima porasli u sedmici zaključno sa 17. aprilom za visoki dvocifreni procenat u odnosu na isti period lani.
Ti prihodi, koji predstavlja ključni pokazatelj poslovanja hotelskog sektora, porasli su na aerodromu Shiphol kod Amsterdama za 69 odsto, na londonskom Hitrou za 70 odsto, na briselskom aerodromu za 137 odsto i za čak 369 odsto na frankfurtskom "Rajn-Majnu", saopštio je "STR Global".
U tri od šest gradova obuhvaćenih istraživanjem te agencije, prosečna cena hotelske sobe je 16. aprila, dan nakon što su letovi obustavljeni, povećana za najmanje 60 odsto u odnosu na prethodni dan.
Hotelski operateri objašnjavaju da je nekim putnicima zaračunata maksimalna cena za sobe, dok bi im prethodnih dana ili nedelja bio ponuđen popust zbog manje tražnje.
Neki od njih navode i da su zbog otkazivanja rezervacija putnika koji ne mogu da stignu na odredište juče izgubili više nego što su ovog vikenda zaradili na neočekivanim gostima.
