Mukti Bavan (kuća spasa) je besplatni smeštaj za samrtnike. Ovo predsmrtno prihvatilište ima 12 soba, hram i odaje za sveštenike. Gosti imaju samo jedan uslov, moraju umreti za dve nedelje ili potražiti drugo mesto za umiranje.
Ispraćaj ćerkiU sobi broj tri smrt iščekuje 82-godišnji Kišore Pandej, koji je sa tri kćeri stigao iz malog sela na istoku Indije. U hinduizmu sinovi ispraćaju u smrt svoje roditelje, ali Kišore nije imao sina, pa ga prate kćeri. |
Ponekad upravnik prihvatilišta Bairav Nat Sukla produži boravak samrtniku za nekoliko dana ako vidi da mu je malo preostalo. On se toliko druži sa smrću da često vrlo precizno predviđa kad se gost rastaje sa dušom.
Prihvatilište postoji 44 godine i ovde je dosad boravilo skoro 15.000 ljudi. Većina od njih je uspela da umre. Među umirućim gostima je 105-godišnja Muna Kuvar, koju je rodbina vozila pet sati iz rodnog sela. Njen muž je pre 18 godina preminuo u istom hotelu za umiranje.
U okviru hotela nalazi se i fotografska radnja koja beleži trenutke samrtnika sa njihovim rođacima, jer ne može svako sebi da priušti da umre i bude kremiran na svetim obalama Ganga i dostigne mokšu ili spasenje.
Oslobađanje od grehaVaranasi se nalazi u severnoj indijskoj pokrajini Utar Pradeš. Indijska legenda kaže da je Brama zanemario Šivu kao vrhovnog boga, te sebe smatrao jedinim tvorcem univerzuma. Šiva se zbog toga razbesneo i odsekao jednu od pet Brahminih glava. Počinivši najveći greh bio je osuđen da luta celom Indijom sa Braminom lobanjom zakačenom za svoju ruku, sve dok nije stigao na mesto današnjeg Varanasija, gde je lobanja konačno otpala sa ruke, a on tako postao oslobođen svog greha. |
