Evropa bez granica je odavno stvarnost, ali je hotel Arbezi Franko Svis apsolutni izuzetak po tome što se isti krevet ili sto u restoranu nalaze u dve države. Kako je moguća situacija da jedan hotel spaja susede, a da porodica u čijem je vlasništvu plaća porez i vlastima u Parizu i onima u Bernu?
Već četvrta generacija familije Arbezi vodi taj svetski fenomen od hotela i restorana izgrađenog u 19. veku u nadaleko prepoznatljivom, čisto alpskom stilu. Svečano je otvoren 1863. godine.
To što se našao na samoj međi dalo mu je poseban šarm, pa ne oskudeva u gostima koji tamo mogu da dožive neverovatne stvari: dok spavaju glava može da im bude u Francuskoj, a noge u Švajcarskoj ako baš kroz tu sobu prolazi granična linija. Isti slučaj je i sa nekim stolovima u hotelskom restoranu, a možda je vrhunski doživljaj to što gosti koji krenu na spavanje u sobe na spratu mogu već na stepeništu da prelaze granicu, a da toga nisu ni svesni.
Zanimljivo je i to što tamo nisu samo Francuzi i Švajcarci nacije u svojevrsnom zagrljaju, već postoji i treći, doduše minijaturni igrač – nacija Arbezi u samoproglašenoj kneževini iz 1958. godine koja se tu negde udenula, u sićušni trougao teritorije sela Kur, u podnožju planinarskog masiva Žura (poznatiji kao Jura), jednog od najvećih u Francuskoj. Nalazi se na nadmorskoj visini od 1.155 metara, a u okolini ima sijaset skijaških staza koje ukupno imaju oko 200 kilometara. Zimi za skijanje, u ostala tri godišnja doba za šetnje, a tokom cele godine taj “jezičak” teritorije švajcarskog kantona Vo je otvoren za turiste koje mami i već opisanim položajem na samoj granici.
Ova senzacija od smeštaja obiluje anegdotama iz svoje duge istorije.
Tako je jednom švajcarski carinik zatekao za stolom u salonu Francuza i Švajcarca koji su igrali karte. Kaznio ih je sa 6.000 franaka, mada kartanje nije zabranjeno u Švajcarskoj (osim ako se igra u novac), ali je ovaj to objasnio time da su prilikom deljenja karata one ilegalno prelazile granicu što je carinski prekršaj.
U godinama Drugog svetskog rata ovo mesto je imalo poseban tretman. Nemci su okupirali Francusku i u ovom hotelu su imali svoju pograničnu stražu. Tadašnji vlasnik, Maks Arbezi, radio je za francusku obaveštajnu službu pa je jednom prilikom spasao britanske špijune koji su se nedaleko od hotela spustili padobranima. Proveo ih je stepeništem do švajcarskih soba i oni su nešto kasnije produžili put kroz neutralnu zemlju. Nemački vojnici su inače tada koristili hotelski restoran kao svoju kantinu, ali nijednom nisu povredili švajcarsku neutralnost. Vlasnik hotela je takođe tih godina spasavao i Jevreje.
Prekršaj u sobi za mladence
U posebno uređenim sobama za mladence granica deli krevet na dve polovine. To se vidi i po jastucima na kojima su zastave dveju zemalja. Naravno da je razmena nežnosti sa promenom mesta u krevetu granični prekršaj, ali to već spada u najduhovitiji deo pripovedanja domaćina gostima koji prvi put dolaze u ovaj jedinstveni hotel.
Zazidani prozori
Na kupatilima soba na švajcarskoj strani umesto prozora su ogledala ugrađena u zid. Objašnjenje domaćina je prosto – spoljni zid zgrade već pripada Francuskoj a tamošnje vlasti nikad nisu odobrile ugradnju prozora.
– To je blesavo i smešno – priznaje Aleksander Arbezi, sadašnji vlasnik hotela, koji potom gostima pokazuje i dva štekera u zidu za dva sistema.
Dva pozivna broja
Za rezervaciju mesta u hotelu i informacije o smeštaju namernici iz sveta mogu da pozovu recepciju telefonom. Ali, kao i sve ostalo i pozivni brojevi za zemlju su različiti: za Francusku 0033/3/84 60 02 20, a za Švajcarsku 0041/22/360 13 96. Na internetu su dostupni na adresi www.arbezie-hotel.com.
