Čuveni japanski proizvođač vozila “Honda” umanjuje svoje proizvodne kapacitete u Japanu i drugde u nastojanju da ostvari što efikasniji (potpuni) prelaz sa proizvodnje vozila sa motorom na unutrašnje sagorevanje na vozila na električni pogon.
Renomirani japanski proizvođač automobila i motocikala “Honda” je pred Novu godinu drastično redukovao proizvodni proces u jednom od svojih najvećih postrojenja u Japanu, fabrici automobila u prefekturi Saitama, u kojoj je svojevremeno proizvodio oko 250.000 vozila i koja je decenijama služila kao rasadnik tehnologija i znanja unutar tog konglomerata.
Fabrika u gradiću Sajami će u naredne tri godine proizvoditi samo delove umesto kompletnih vozila i potom biti u potpunosti zatvorena. I dok će radnici biti prebačeni u druga postrojenja unutar zemlje, izvesno je da potez rukovodstva s kraja decembra znači da će kapacitet proizvodnje vozila u Japanu osetno opasti, sa sadašnjih blizu milion, na oko 800.000 jedinica.
Početkom ovog veka “Honda” je u ostrvskoj carevini produkovala 1,3 miliona vozila, ali je taj broj pao na 840.000 u 2019. pre udara epidemije novog koronavirusa i poremećaja u snabdevanju čipovima za automobile, koji sada mori ovu veliku kompaniju.
Pored problema sa snabdevanjem delovima, iza redukcije proizvodnje u dalekoistočnoj državi je i potreba da se izvrši prelaz na proizvodnju električnih vozila, odnosno, dalje razviju potpuno nove tehnologije – zadatak kojem stara fabrika u Sajami, otvorena još 1964. godine, ne može da odgovori u dovoljnoj meri.
Izmeštanje proizvodnje u inostranstvo
Bitan uzrok smanjenja proizvodnje u zemlji je svakako i to što je “Honda”, slično drugim velikim proizvođačima iz razvijenih država, izmestila dobar deo svojih kapaciteta u zemlje s velikim tržištima i jeftinijom radnom snagom, kao što su Kina i Tajland, odakle potiče i deo automobila koje prodaje u Japanu.
Naravno, u prošlosti da bi se zaštitila od visokih carina, “Honda” je otvorila i više postrojenja na severnoameričkom kontinentu kako bi ubirala velike prihode na velikom i bogatom tržištu SAD.
Zapravo, “Honda” je prvi japanski proizvođač vozila koji je otvorio fabriku u SAD. Reč je postrojenju za sklapanje motocikala u državi Ohajo, koje je počelo s radom 1979. godine.
Prvu fabriku automobila na američkom tlu japanski div je podigao 1982. Od tada “Honda” je proizvela gotovo 25 miliona četvorotočkaša u SAD, gde sada poseduje čak 12 fabrika.
Japan ne samo da ima radnu snagu koja je skuplja nego u zemljama u razvoju, već je u poređenju sa SAD, Kinom, a u bliskoj budućnosti, verovatno i Indijom, manje tržište.
To se već jasno vidi poslednjih godina. U fiskalnoj 2018. godini, na primer, proizvođač čuvenih sedana “sivik” i “akord” u svojoj zemlji je prodao 740.000 vozila, dok je u Kini ključeve za njegove automobile preuzelo 1,46 miliona, a u SAD čak 1,61 miliona kupaca.
Racionalizacija smanjuje kapacitet
“Honda” je u fiskalnoj godini 2020. godini ostvarila operativni profit od samo jedan posto, usled reformi koje je započela, a u sklopu kojih je i zatvorila fabrike u Turskoj i Velikoj Britaniji.
Reč je pre svega o sprovođenju strategije o postavljanju novih proizvodnih linija za električna vozila, koje se više isplati u fabrikama na Dalekom istoku i u Severnoj Americi, gde su tržišta i platežna moć potrošaća veći.
Usled tih napora da se izvrši racionalizacija kako bi se što bolje ostvario prelaz na proizvodnju električnih automobila, globalni kapacitet proizvodnje “Honde” je pao sa 5,6 na oko 5,14 miliona vozila.
Na odluku o zatvaranju postrojenja u Svindonu u Engleskoj, gde je bez posla ostalo oko 3.000 radnika, uticale su i posledice svetske finansijske krize iz 2008. i, kasnije, Bregzit i neizvesnost u vezi toga da li će i koliki nameti biti uvedeni na proizvode s ostrva nakon izlaska Velike Britanije iz EU, dok su u Turskoj povlačenje “Honde” iz Gebzea, blizu Istanbula, ubrzali pad vrednosti domaće valute, inflacija i stropoštavanje potražnje za automobilima.
“Honda” planira da sve svoje modele prebaci na električni pogon do 2040. godine, tako da je pred njom još puno truda i rada.
