Homolje na istoku Srbije krije lepote i čudesa kakva se retko viđaju. U samom srcu mu je Žagubica, idealna za beg od stresa, mesto gde možete da okrepite telo i dušu i podmladite se uz zdrav vazduh i lekovitu vodu. Oni koji otkriju tajne homoljskog kraja tvrde da je raj na zemlji.
Homolje je prepuno smaragdno zelenih izvora, razigranih potoka, starih manastira, autohtonih građevina iz davnina, tajanstvenih šuma i pećina. Prelepo vrelo Mlave, najveće i najdublje u Evropi, nalazi se u samoj Žagubici. Tu je i prelepa planina Beljanica, a na putu ka njenom vrhu nalazi se i čudesni vodopad Buk.
– Čitav kraj je remek-delo prirode! Koliko samo stvari ovde može da se vidi i doživi! Beljanica je jedna od mojih top pet planina. Nije od onih “visokih”, istoimeni vrh se nalazi na 1.339 metara nadmorske visine, ali sama planina ima da ponudu mnogo više od pukog osvajanja vrha. Odlična je za pešačenje, ali i za off road vožnju. Ono što me stalno impresionira jeste drveće na njenom vrhu. Mnoga stabla su izvajana od vetrova, mnoga su i polomljena. Pre nego što krenete ka planini ne možete da propustite vrelo Mlave. Ako imate sreće s vremenom, pokazaće vam se u svojoj modroj ili tirkizno plavoj boji. Prepuno je pastrmki, a još bolje je ako dan počnete s pogačom i homoljskim sirom u motelu koji se nalazi tik do vrela – priča fotograf Ivan Strahinić i spominje vodopad Buk, “veoma interesantno mesto pored samog puta”.
Ipak, po mišljenju mnogih, biser kraja je Krupajsko vrelo, čija boja i bistrina očaravaju. Nazivaju ga čudom homoljske prirode jer izvire iz stena, pa preko manjeg vodopada formira Krupajsku reku koja se dalje uliva u Mlavu.
– Interesantno je da se Krupajsko vrelo nalazi na privatnom imanju porodice Petrović. Na samom imanju imaju tri izvora od kojih je jedan sa temperaturom od skoro 270 stepeni Celzijusa – dodaje Strahinić i ističe da, pored svih pobrojanih prirodnih lepota, nikako ne bi trebalo propustiti obilazak Gornjačke klisure s manastirima Blagoveštenje i Gornjak.
Gledajući fotografije, jasno je da civilizacija još nije oskrnavila magično Homolje, a nadamo se da nikada i neće! Inače, o njemu se vekovima ispredaju neobične priče protkane misterijama, koje će meštani rado podeliti s radoznalim turistima.
Bačije na Beljanici
Prema rečima Strahinića, ogromno prostranstvo Beljanice na proleće bude puno životinja jer tamo počinju da nastanjuju “bačije”.
– To su praktično male farme koje “rade” od proleća do jeseni. Ljudi tada na Beljanicu dovode ovce, koze, krave, konje na ispašu – objašnjava Strahinić.
Čik popij vodu
Uprkos tome što je voda s izvora Mlave bezbedna za ljudsku upotrebu, pojedinci izbegavaju da je piju. Zašto? Dokazano je da ko popije vodu s Vrela Mlave, ostane da živi u Homolju, a mnogi nisu spremni za to.
Isposnica i skrovište
Na ulazu u Gornjačku klisuru nalaze se ostaci srednjovekovnog manastira Blagoveštenje, koji je sagradio despot Stefan Lazarević. Po nalogu kneza Lazara, 1378. godine je na levoj obali Mlave izgrađen manastir Gornjak. Kompleks čine crkve posvećene Vavedenju Presvete Bogorodice i Svetom Nikoli i isposnica u steni Grigorija Sinaita. Rušen i obnavljan za vreme Turaka, a najteže razaranje Gornjak je doživeo tokom Drugog svetskog rata kad je spaljen. Tada su uništene su tada brojne dragocenosti poput povelje kneza Lazara i barjaka cara Dušana. Posle oslobođenja, manastir je obnovnjen i dozidan. Posebna vrednost su mu remek-dela duborezačke veštine i freske iz 17. i 18. veka, po kojima je jedan od retkih u Srbiji. Ima i savremeno uređen konak za smeštaj gostiju.
Bogatstvo brendova
Najprepoznatljiv brend kraja je homoljski med, prvi sa zaštitom oznake geografskog porekla u Srbiji. Od njega su nastali svi ostali homoljski proizvodi, od mednih eliksira s koprivom, orasima i polenom, preko raznih sirupa i džemova od šipurka do likera i pijanog voća (voće s medom i rakijom). Postoje brojna udruženja žena, kao i poljoprivredna gazdinstva, u kojima možete probati proizvode od šumskih plodova, čuvenu “homoljsku zdravicu” i nadaleko poznato “homoljsko pivo”. Sve ovo ide uz prepoznatljivo homoljsko jagnje, sir i kačamak.
