On je podsetio da je Ministarstvo pravde nedavno sudu u Londonu, uz molbu za ekstradiciju, poslalo čvrste dokaze o Ganićevom učešću u napadu na kolonu JNA u Sarajevu 1992. godine.
Sud je saopštio da je odloženo ročište za 13. april, na kom bi trebalo da se odluči da li će Ganić biti izručen Srbiji ili BiH, koja je takođe zatražila njegovu ekstradiciju.
"Više stotina strana konkretnih dokaza koji jasno govore o učešću i o samom zločinu, kako Ganića, tako i drugih lica koja su učestvovala u tom događaju prosleđeni su britanskom sudu zajedno sa molbom za predaju Ganića Srbijii radi dovršenja krivičnog postupka koji se protiv njega vodi u Višem sudu u Beogradu", istakao je Homen.
Prema njegovim rečima, u ovom trenutku je najvažnije da ni jedno od lica osumnjičenih za ratne zločine ne izbegne odgovornost i pravdu, a da je manje bitno gde će mu se za to suditi.
Ganić je 1. marta uhapšen na londonskom aerodromu Hitrou po poternici srpskog Interpola, a 10 dana kasnije je pušten iz ekstradicionog pritvora uz kauciju i zabranu napuštanja Velike Britanije do odluke suda o njegovoj ekstradikciji.
Veće za ratne zločine Višeg suda u Beogradu pokrenulo je u decembru 2008. godine istragu protiv Ganića zbog osnovane sumnje da je neposredno, zajedno sa drugim licima, suprotno konkretnim sporazumima o mirnom povlačenju jedinica JNA iz Bosne i Hercegovine, izdavao naređenja za napade na objekte JNA u Sarajevu – vojnu bolnicu, Dom JNA, kolonu sanitetskih vozila i vojnu kolonu u Dobrovoljačkoj ulici.
Rešenjem o sprovođenju istrage Ganiću se na teret stavljaju tri krivična dela – ratni zločin protiv ranjenika i bolesnika, protivpravno ubijanje i ranjavanje neprijatelja i upotreba nedozvoljenih sredstava borbe.
