U izveštaju se ocenjuje da vojska Holandije nije imala nikakvu ulogu u invaziji Iraka 2003. godine, ali da je, međutim, holandska vlada tada "dala prednost više političkim nego pravnim elementima" dajući podršku odluci tadašnjeg američkog predsednika Džordža Buša da napadne Irak.
Na više od 550 strana izveštaja, kako prenosi AP, nezavisna komisija konstatuje da serijom rezolucija, koje su UN usvojile pre rata 2003. za rušenje Sadama Huseina, SAD i Britanija "nisu dobile mandat" za invaziju Iraka.
Zaključak izveštaja da invazija na Irak nije imala legalnu osnovu, može biti pogubna za vladu premijera Jana Petera Balkenendea.
Dugo očekivani izveštaj zapravo teško optužuje vladu da je naduvala optužbu da Irak poseduje oružje za masovno ubijanje, navodeći da je holandska kontrašpijunža prilikom debate u parlamentu bila "rezervisanija" u svojim tvrdnjama.
Premijer Balkenende još nije komentarisao nalaze nezavisne komisije koju je predvodio Vilibrord Davids, bivši predsednik Vrhovnog suda Holandije.
Premijer je samo rekao da će proučiti izveštaj komisije. "Srećan sam što posle tolikih meseci konačno imamo taj izveštaj", samo je rekao Balkenende i obećao da će proučiti izveštaj komisije.
la je je Američka invazija na Irak u martu 2003. godine nije bila legitimna po međunarodnom pravu, rekao je predsednik holandske nezavisne komisije Vilibrord Davids, čiji su zaključci
Holandija je, ipak, u julu 2003. godine poslala oko 1.100 vojnika na jug Iraka kako bi se pridružili multinacionalnim snagama pod američkom komandom, ali pod mandatom UN. Njihova misija je okončana u proleće 2005. godine.
