Nacionalni teatar iz Beograda gostovao je u Cirihu i Bernu sa predstavom koja predstavlja biser iz njihove novije produkcije “Gospođa Ajnštajn”.
A da su se zemljaci u ovom delu Evrope uželeli pozorišta govori i atmosfera i uzbuđenje svih onih koji su došli. Predivan vikend u Švajcarskoj ekipa predstave predstavila je kratkim video-zapisom kako bi ostalo zabeleženo prvo zvanično gostovanje Narodnog pozorišta u Cirihu i Bernu. Praznik pozorišne umetnosti u kojem smo svi uživali ostaće nam u dugom sećanju. Oduševljenje nisu krili ni glavni glumci, Dušanka Stojanović Gild i Goran Jevtić.
– Gostovanje u Cirihu i Bernu predstavlja hodočašće Nacionalnog pozorišta stazama bračnog para Ajnštajn, od dana kada su se upoznali. Živeli su u Bernu, a i Mileva je sahranjena u Cirihu. Proživeti ova tri dana, oživljavajući njihov život i odigrati u dve večeri pred publikom njihove živote, odnos, ljubav, brak, krah i naučno stvaralaštvo, bilo je zadovoljstvo i ushićenje sa mnogo emotivne razmene – kaže Dušanka Stojanović Gild i dodaje:
– Naši predivni domaćini iz udruženja HELSE u Cirihu i u Bernu, udruženje Culture Bridge, Aleksandar Micić i Rade Mijatović, učinili su sve da svi otputujemo u svet u kome je kultura nešto nasušno, kao vazduh i voda. Njihovo gostoprimstvo učinilo je u nama osećaj koji slavi umetnost, da osetimo poštovanje publike. Neizmerno hvala.
Svoje utiske podelio je i Goran Jevtić.
– Kad govorimo o velikim ljubavnim parovima 20. veka, Dankan-Jesenjin, Tejlor-Barton, Marić-Ajnštajn… svesno ili ne, uvek im činimo nepravdu mereći ko je bio veći genije, ko je na koga više uticao, te koga više volimo. Mi? Zar nije poenta da su se oni voleli. A ljubav i genijalnost nemaju meru. Oni su sami po sebi beskonačnost – kaže Jevtić.
Naša predstava, kako kaže, govori o tome.
– Govori o tome da je iz beskonačnosti njihove ljubavi, ali i genijalnosti proizašla teorija od koje sve zavisi. Vreme nije isto za onog koji se kreće i onog koji miruje. Voleti znači stvarati harmoniju univerzuma. Ako je ikada imalo više smisla igrati ovu predstavu, onda je to sada, i u Švajcarskoj na svim onim adresama i mestima gde su sve ove velike teorije nastale i gde su se ovi genijalni ljudi voleli. Kao nekakvo hodočašće. Njihov život je u neku ruku kao i atomska energija.
Inspiracija u pismima
Premijera “Gospođe Ajnštajn”, po tekstu Snežane Gnjidić i u režiji Karin Rosniček, održana je krajem juna na maloj sceni “Raša Plaović” nacionalnog teatra. Autorka dramskog teksta Snežana Gnjidić rekla je da je bila inspirisana pismima koja je na tavanu jedne beogradske kuće otkrio unuk Milevine najbolje prijateljice iz Ciriha, a među kojima je prepiska između Mileve i Alberta Ajnštajna i Mileve i njene najbolje prijateljice.
– Kada pomenemo Milevu Marić Ajnštajn uglavnom pomislimo na ženu koja je izneverena i čija je sudbina bila veoma teška. I to je istina, ali ono što sam ja želela da napišem na osnovu ovih pisama jeste da pokažem njen duh. A bila je duhovita, vickasta, veoma obrazovana i poliglota – rekla je uoči beogradske premijere Snežana Gnjidić.
