Sedeći način života i fizička neaktivnost “prizivaju“ smrtni ishod i zbog toga je važno da se svakog dana prošeta, bez obzira na godine, vreme ili mesto na kome živimo. Stručni savet da budemo što aktivniji i da što više da hodamo ne daje se bez osnova. Do skoro se verovalo da je za dobro zdravlje najvažnije da napravimo oko 10.000 koraka svakog dana.
Međutim, broj koraka koje dnevno treba da napravimo kako bismo počeli da uviđamo koristi za svoje zdravlje manji je nego što se ranije mislilo, navodi najnovija studija objavljena u European Journal of Preventive Cardiology.
Što više hodamo, duže ćemo živeti
Prema rezultatima najveće analize koja ispituje dejstvo hodanja na zdravlje, otkriveno je da je najmanje 3.967 koraka dnevno počelo da smanjuje rizik od umiranja od bilo kog uzroka, a 2.337 koraka dnevno smanjuje rizik od smrti uzrokovane bolestima srca i krvnih sudova (kardiovaskularne bolesti).
Nova analiza sprovedena na 226.889 ljudi iz 17 različitih studija širom sveta pokazala je da što više hodamo, to su veće koristi za zdravlje. Rizik od umiranja od bilo kog uzroka ili od kardiovaskularnih bolesti značajno se smanjuje sa svakih 500 do 1.000 dodatnih koraka. Ukoliko se broj koraka poveća za oko 1.000 dnevno smanjuje se rizik od umiranja od bilo kog uzroka i to za 15 odsto, a povećanje od 500 koraka dnevno dovodi se u vezu sa smanjenjem smrtnog ishoda od kardiovaskularnih bolesti za 7 procenata.
Potrebno je samo 4.000 koraka dnevno kako bi se smanjila smrtnost
Istraživači, koje je predvodio dr Maciej Banah, profesor kardiologije na Medicinskom fakultetu u Lođu u Poljskoj, otkrili su da ako ljudi naprave 20.000 koraka dnevno, zdravstvene koristi nastavljaju da rastu, a kako kažu – gornju granicu još nisu pronašli.
“Naša studija potvrđuje da što više hodamo, to je bolje. Otkrili smo da se ovo odnosi i na muškarce i na žene, bez obzira na godine, i bez obzira da li živite u umerenom, suptropskom ili subpolarnom regionu sveta, ili u regionu sa mešovitom klimom. Pored toga, naša analiza pokazuje da je potrebno samo 4.000 koraka dnevno kako bi se značajno smanjila smrtnost od bilo kog uzroka, a još manje kako bi se smanjila smrtnost od kardiovaskularnih bolesti”, naglasio je dr Banach.
Nedovoljna fizička aktivnost je četvrti najčešći uzrok smrti u svetu
Postoje jaki dokazi da sedeći način života može da doprinese povećanju kardiovaskularnih bolesti i kraćem životu. Istraživanja su pokazala da nedovoljna fizička aktivnost pogađa više od četvrtine svetske populacije.
Više žena nego muškaraca (32 prema 23 odsto), kao i ljudi u zemljama sa višim standardom, u poređenju sa zemljama sa niskim prihodima (37 prema 16 procenat) nisu dovoljno fizički aktivni. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, nedovoljna fizička aktivnost je četvrti najčešći uzrok smrti u svetu, sa 3,2 miliona smrtnih slučajeva godišnje koji se dovode u vezu sa fizičkom neaktivnošću.
Stručnjaci ističu da je pandemija covid 19 takođe rezultirala smanjenjem fizičke aktivnosti, a nivoi aktivnosti nisu se oporavili ni dve godine nakon globalne epidemije.
Važno je da hodamo, a što smo stariji, imaćemo sve veće koristi od te aktivnosti
Ova analiza prva je koja procenjuje efekat hodanja do 20.000 koraka dnevno i prva sagledava da li postoje razlike u zavisnosti od starosti, pola ili mesta na svetu na kome ljudi žive. Studije koje su analizirali istraživači pratili su učesnike u proseku od 7 godina. Prosečna starost bila je 64 godine, a 49 odsto učesnika bile su žene.
Kod ljudi starijih od 60 godina, procenat smanjenja rizika od smrti bio je manji nego kod ljudi mlađih od 60 godina. Kod starijih osoba, došlo je do smanjenja rizika od 42 odsto, i to kod onih koji su hodali između 6.000 i 10.000 koraka dnevno, dok je kod mlađih osoba, koje su hodale između 7.000 i 13.000 koraka dnevno došlo do smanjenja rizika od 49 procenata.
