Kod učiteljice Ljubice Burgić sve je usmereno na budućnost đaka. Prema pravilu, prozivku obavlja u pariskom hramu Sv. Save, a časovi se često održavaju i na drugim destinacijama, zavisno od aktuelnog, na primer, nekog jubilarnog datuma ili od zajedničkog raspoloženja. Tako je nedavno, uskačući u obeležavanje Dana nasleđa, svoje mališane i nekoliko roditelja odvela do Centralne banke Francuske, građevine od “stasa i glasa”, baš su je tako opisali, jer je čini hotel Tuluz, monumentalna građevina u središtu Pariza, inače bivša vila grofa Tuluza. U hotelu Tuluz je već 200 godina smeštena prestižna institucija (osnovana 18. januara 1800), danas član evro-sistema i od 1999. pod nadzorom Evropske centralne banke.
Ulaz preko reda
Ljubica nije od onih koju novac izbezumi, draže joj je bogatstvo u glavi nego u džepu. Jasno je Ljubici da je novac “mera svih stvari i div koji premešta bregove”. Zna ona da “novac svuda svira prvu violinu” i otvara i zatvara sva vrata, a i da se jezik novca razume u svim zemljama sveta. Novac je i poput gostiju – dođu i prođu. Uvek je dobrodošao onaj koji donosi donosi novac, a posebno je naglasila da novac voli rad. Sve je to svojim đacima nabrajala učiteljica Ljubica, pa – pravac vila Tuluz!
– Htela sam deci da pokažem nešto drugačije od uobičajenog, a vila Tuluz je pravi izazov. Grof Tuluz bio je vanbračni sin Luja XIV, zato je i hteo da u svoju rezidenciju unese ono što je video u Versaju. I ovaj njegov dom je stvarno versajski. Mnogo se mojim đacima dopala ta nepregledna građevina, a posebno što na ulazak nismo čekali, kako je predviđeno dva-tri sata u kilometarski dugom redu, već nas je preko reda uveo jedan đački tata. Osećali smo se kao mali bogovi – opisuje Ljubica raspoloženje svih na početku razgledanja.
Slušali su je mališani, reči upijali, pamtili, učili. A tek kako im je fantastično bilo saznanje da hodaju po mermernom podu ispod kojeg je smeštena na svetu najveća rezerva zlatnih poluga, i to na prostoru jednog hektara koji se proteže od pariskog Trga pobede do Parka Rojal, a ispod nivoa Sene.
Tri osnovne misije Centralne banke Francuske su monetarna strategija, finansijska stabilnost i usluge privredi, roditelji jesu razumeli, deca nimalo, pa ni kad se govorilo o koroni i ekonomskoj krizi koju je evro-sistem olakšao obezbeđivanjem tri biliona evra likvidnosti kako bi se pomogla domaćinstva i preduzeća.
Iako su žarko želeli da vide kako se štampa novac, kako ga uvezuju i ko ga broji – od toga ne bi ništa, ali su videli mnogo lepih vrata pojačanih “nekim žicama”. Onda deca iznela zamerku: nigde ključaonice kroz koju može da se viri.
– Pričali su nam i videli smo brojna umetnička dela. Centralna banka Francuske je vlasnik ogromne kolekcije umetničkih dela kupljenih na raznim aukcijama u vrednosti zlatnih poluga – govori Ljubica.
Na to mala Ana dobaci:
– Meni se najviše dopala slika “Praznik u Sen Klu”.
Plata za: “Auuu!”
Zbog propisanih bezbednosnih korona mera, razdaljine i maski, ni ovde nije bio dozvoljen pristup većim grupama, pa se Ljubica opredelila za malu družinu od desetak đačića i petoro roditelja.
U ovom danu veliku znatiželju izazvala su propitkivanja kolika je plata guvernera banke koji i živi u tom “napola dvorcu”. Istina, ovaj dečji uzrast još ne može da proceni realne vrednosti mesečnih primanja, ali su se smelo uključili u pogađanja. I, niko ne pogodi, a kad su saznali, jednodušno su ovako prokomentarisali: “Auuu!”
I za ostale znatiželjne evo odgovora:
– Na čelu Centralne banke Francuske od 2015. godine nalazi se Fransoa Vileroj de Galo, njegova mesečna bruto plata je 37.580 evra što iznosi dve plate (15.140 evra) Emanuela Makrona, predsednika Francuske.
Dečaci Jovan Mitić i Anton Hamavu su momentalno odlučili da kad porastu neće biti predsednici države, već guverneri, a i tate su ih u tome ohrabrile, objašnjavajući da će se s tolikom platom na svakom mestu osećati kao kod kuće.
Korak po korak stigli su i do izlaznih vrata. Ova lepa poseta bila je potvrda da se svuda može naučiti nešto novo, da bi na kraju učiteljica Ljubica poručila svojim đacima:
– Ipak, upamtite, deco, najvrednije je ono što nosite u glavi i srcu.
Torta i lizalica
– Moj tata kaže da kad imaš puno novca – možeš kupiti meso, a kad imaš malo novca ne možeš ni kosti – primetila je Tijana.
Zoe je dodala:
– Može ovako: kad imaš puno novca – kupiš celu tortu, a kad imaš malo novca – ne možeš ni lizalicu.
Zagrljaji posle šest meseci
S početkom nove školske godine, istina, “naopačke” zbog korone, moglo se zaključiti šta deci najviše nedostaje.
– Njihovo prvo viđenje rezultiralo je najdirljivijom slikom. Posmatrala sam kako se ponašaju nakon šest meseci izolovanosti, kako se gledaju, grle i razumela koliko su se uželeli jedni drugih, koliko im je nedostajalo druženje, graja, smeh – opisuje nastavnica Ljubica, pa začini pesmicom: “Škola nije zgrada što ko stražar mirno stoji/škola nije gonič koji đake goni/škola je radost kad zvonce zazvoni/i odmor veliki i odmor mali/ ponekad i osmeh nekoj đačkoj šali…”
Svi dobili poklon
Na premeravanje velelepne Centralne banke Francuske ova srpska ekspedicija (koja se razmilela i rastrčala po ogromnim salonima, pa je pojedince bilo teško pohvatati) utrošila je dva debela sata i za to bila nagrađena.
– Svakome od nas domaćini su poklonili po CD našeg Nemanje Radulović. Naše iznenađenje i oduševljenje bili su ogromni – otkriva Ljubica.
Saradnja Pariz-Beograd
Na istom mestu, u junu 2012. godine, održana je izložba na temu 125 godina saradnje centralnih banaka Srbije i Francuske pod naslovom “Pariz-Beograd, 1886-2012”. Tom prilikom izloženi su arhivski dokumenti, fotografije, originalne gravure u drvetu, crteži novčanica…
U 19. veku, siromašna Srbija, oslobođena otomanskog ropstva, stupila je na evropsku scenu kao međunarodno priznata, zadobivši simpatije moćne Francuske. Prvu novčanicu u Srbiji 1887. godine izradila je Francuska centralna banka, štampana je u dve monetarne jedinice: sajedne strane – 10 dinara, a sa druge – 10 franaka, što je svedočilo o vezi dve banke, dve zemlje i dva jezika.
O raznovrsnim, čvrstim i dubokim bankarskim vezama s Francuskom govori i podatak da je 2006. godine 120 zaposlenih u Narodnoj banci Srbije pohađalo seminare ili bilo u studijskoj poseti Centralnoj banci Francuske.
