Nekadašnji košarkaš Partizana Dušan Kecman, strelac legendarne trojke protiv Cibone u Zagrebu, najavio je da će uskoro početi trenersku karijeru. Dodao je Kec i da se nada kako će na novom poslu zaslužiti da jednog dana sedne na klupu crno-belih.
– Privlači me trenerski poziv, na to ću biti fokusiran u narednom periodu. Tu morate da imate drugačiji pristup, nego kad si na terenu. To su mi rekli mnogi bivši igrači koji su sada treneri. Potreban je određeni period da se mnogo toga nauči i stekne iskustvo. Nadam se da će to biti prava odluka za mene – počeo je priču Kecman.
Sjajni košgeter je nastavio i da mu je u ovom trenutku "daleko" da razmišlja o mogućnosti da jednog dana postane trener crno-belih.
– Mora dosta toga da se uradi kako bi se zaslužila klupa Partizana. Idem polako, ni kao igrač nisam pravio dugoročne planove, uvek sam išao korak po korak. Na taj način sam i napravio svoju košarkašku priču, nadam se da tako može da bude i u trenerskom pozivu – istakao je Kecman, pred zvanični oproštaj od aktivnog bavljenja ovim sportom.
Kao najlepše trenutke u igračkoj karijeri Kecman je naveo 2010. i uspehe sa Partizanom, kao i vreme provedeno u Panatinaikosu u Atini:
– Za sedam sezona u crno-belom dresu napravili smo mnogo uspešnih stvari uradili, a ta 2010. ostaće mi u najlepšem, nezaboravnom sećanju. To je bila najbolja godina za klub od 1992. i titule u Istanbulu.
Kecmanovu karijeru obeležila je "trojka" preko celog terena 0,6 sekundi pre kraja produžetka protiv Cibone u Zagrebu u finalu Jadranske lige:
– Pre 10-15 dana sam poslednji put gledao snimak. Uvek se naježim kad gledam. Još nisam svestan kako sam to uradio. I, danas me ljudi sreću i govore "svaka čast, to se ne zaboravlja". Kako vreme bude odmicalo, biću još svesniji da će to ući u jedan deo istorije košarkaškog sporta.
Kecman je podsetio i da je sezonu pre pomenute, u dresu Panatinaikosa, zajedno sa Dušanom Šakotom vežbao "lude" šuteve preko celog terena, sa tribina i slično.
– Sećam se da je ostalo 0,6 sekundi do završetka i video sam da mogu da šutnem, iako su svi pognuli glave. Kako sam je uhvatio, poslao sam je ka košu. Sećam se kad je ušla da je bio muk pola sekunde, kao da je neko ugasio ton, pa ga upalio na naše slavlje – naveo je Kecman, koji je gotovo identičnu trojku postigao protiv rimske Lotomatike.
Kec je dodao i da je Partizan nešto slično, ali sa druge strane, doživeo u aprilu ove godine, kada je Nolan Smit doneo pobedu Cedeviti u polufinalu Jadranske lige, a crno-bele ostavio bez plasmana u Evroligu sledeće sezone.
Kecman je za sezonu 2008/2009 u Panatinaikosu rekao da su "zeleni" tada bili evropski tim snova.
|
Prelomio u Monaku Na oproštajnom meču u sklopu akcije "Srce na teren", a u organizaciji agencije DNA Communications
Tužno sećanje na Olimpijakos Kecman je kao najteži trenutak u dresu crno-belih izdvojio neuspeh od Olimpijakosa u polufinalu fajnal-fora 2010. u Parizu:
Pomoć deci iz Svilajnca Dušan Kecman će se u nedelju, 29. juna, humanitarnom utakmicom u dvorani Pionir, na kojoj će u dve ekipi biti mnogi njegovi domaći i saigrači iz inostranstva, zvanično oprostiti od aktivnog igranja košarke.
|
– Mnogo lepa sećanja me vežu za Atinu. To je bio mini evropski drim-tim, na čelu sa Željkom Obradovićem, najtrofejnijim trenerom. Pa, samo na mestu plejmejkera igrali su Jasikevičijus, Spanulis i Dijamantidis. Sve je bilo sjajno, atmosfera oko tima i podrška navijača.
Kec je zaključio da jedino za čime žali jeste mali broj utakmica u reprezentaciji, ali je priznao da mu se to "vratilo" kroz uspehe na klupskom nivou:
– Kad sam počeo da treniram, svi su imali idole. Džordan, Medžik, Bird… A posle 1992. bio sam jedan od hiljada klinaca koji su pokušavali da ponove Đorđevićev koš iz Istanbula 1992. koji je Partizanu doneo prvu i do sada jedinu titulu evropskog šampiona. Svaki dan sam maštao da budem kao Sale, vežbao sulude šuteve. Imao sam sreću da napravim lepu karijeru kakvu nisam očekivao. Otvorile su mi se kockice, a uz trud, zalaganje i upornost ostvario sam dečački san!
