Printscreen
Nataša Ninković

Slavu je stekla igrajući u filmu “Spasitelj”, uz poznatog holivudskog glumca Denisa Kvejda. Pre toga harizmatična Nataša Ninković publiku je osvojila u dva kultna filma “Tri karte za Holivud” i “Najbolji”. Slede uloge u seriji “Porodično blago”, pa u filmovima “Profesionalac”, “Ivkova slava”, “Klopka”.

Zadivila je i publiku u ostvarenjima “Gorki plodovi”, “Ranjeni orao”, “Cvat lipe na Balkanu”… Velike uloge ostvarila je i u teatru. Jedna je od najnagrađivanijih glumica u istoriji srpskog filma i pozorišta. Udata je i majka je dva sina.

Prezire vradžbine

Intrigantna, uzbudljiva, napeta – tako bi se mogla u tri reči opisati serija “Pevačica” koju su lane imali priliku da gledaju srpski gledaoci. Kombinacija sveta estrade, medija, magije donela je nešto što se ne viđa svaki dan. U tom ostvarenju Predraga Gage Antonijevića, Nataša je ostvarila lik vračare Vlajne i objašnjava koja joj je bila prva reakcija na tu rolu.

– Prva reakcija je bila da ne želim tim da se bavim, pre svega tom energijom i tim meni dalekim, a sveprisutnim paralelnim svetom! Međutim, kada su mi rekli da je to supernaturalizam i da mogu da izmaštam svašta i da napravim neki nepostojeći lik, koji se bori protiv zla, onda sam ušla u posao. Estrada je poslužila da kroz jedan mejnstrim prikažemo taj drugi svet vračeva i svih posledica koje proizilaze iz toga.

Za ulogu gatare naša sagovornica je birala tetovažu, garderobu, plava sočiva. Na pitanje kako je uspela da se poveže sa likom, budući da ne podnosi magove i vradžbine, objašnjava:

– Počela sam od spoljnih sredstava pošto mi je tako bilo lakše i taj izgled, kostim mi je mnogo pomogao. Ne volim ni da mislim na ljude koji se bave takvim stvarima, a i ovim drugim koji su njihovi “klijenti”! Moja vera je jača od toga i ne otvaram prozore svoje duše ka tome.

Upečatljive uloge ostvarila je u “Ubicama moga oca”, “Dari iz Jasenovca”, a sledi i prikazivanje serije “Bunar” koju snima Predrag Gaga Antonijević, po scenariju Igora Đorđevića.

– Svoj prvi film “Spasitelj” sam radila sa Gagom i imamo fantastičnu saradnju. Lako se sporazumevamo i zadovoljstvo je raditi sa njim. “Bunar” je njegova produkcija, a režirali su ga Maša Nešković i Igor Đorđević. Mnogo je dobar tekst i baš sa nestrpljenjem očekujem prikazivanje. Prošlu godinu obeležile su i serije “Vreme zla” i komedija “Složna braća”.

Trebinje kao oaza

Od početka karijere i ostvarenja “Tri karte za Holivud” Natašu prati imidž jedne od najlepših i najboljih glumica u zemlji. Na pitanje koliko joj to prija, daje jednostavan odgovor.

– Dok god stižu dobre uloge i projekti prija, naravno. Još imam i želje i strasti da budem još bolja.

Glumice vremenom dobijaju manje uloga nego muške kolege.

– Pa u literaturi su muškarci više zastupljeni, ali mislim da se ta situacija na Zapadu menja, dok kod nas još uvek su više prisutni muški likovi. Žene u mojim godinama, sa svim iskustvom, imale bi i te kako šta da kažu i pokažu, ali prostora je malo.

Nataša je rođena u Trebinju, a jednom prilikom je izjavila da se nekad u budućnosti vidi u zavičaju. Na pitanje da li joj fali hercegovački kamen, odgovara:

– Često idem dole, tako da mi ne nedostaje. Vidim sebe sigurno i na toj relaciji, ali ne samo tamo. Volim kretanje i blizinu događaja. U smislu da znam kada se uželim mogu da odem i napunim dušu dobrom izložbom, koncertom, performansom. Tako da sigurno Beograd će uvek biti moj dom, ali i jug Hercegovine kao predah.

Najveći oslonac ima u svojim bližnjima.

– Porodica je uvek bila moj prioritet. I to se nikad nije menjalo, čak naprotiv. Moja baza i utočište. Bez nje ništa ne bi bilo isto.

Klasa naše sagovornice bila je jedna od najboljih u istoriji Fakulteta dramske umetnosti.

– Volimo se i dalje, manje se viđamo, jer smo svi okupirani poslom i svojim privatnim obavezama, ali kad treba – tu smo jedni za druge.

Lepi utisci iz dijaspore

– Sjajna iskustva nosim sa gostovanja svojih predstava po inostranstvu. Čak su u Nemačkoj najmanje razvijena pozorišna dešavanja, zavisno od grada do grada. Ima pomaka u poslednje vreme, ali mislim da bi trebalo više obratiti pažnje na to i dovoditi mlađi naraštaj. Iz prostog razloga da ne vezuju za svoju otadžbinu samo za estradu, jer pozorišna i filmska umetnost su mnogo duže ukorenjene u našem društvu od turbo folka, koji je posledica i nasleđe groznih devedesetih godina.

Slavi Lazarevu subotu

– Verujući sam čovek, ali ne idem često u crkvu. Obožavam manastire po Hercegovini, tamo se predivno osećam i imam istinsko divljenje i poštovanje prema njihovim monasima i monahinjama. Tu osećam punoću jednostavnosti kojoj težim. Slavim Lazarevu subotu.