Za srpsku zajednicu Brizbejna stiglo je doba velikih slavlja. Sportsko mezimče naših iseljenika u glavnom gradu Kvinslenda ove godine je pokazalo izuzetno jake mišiće za jednog devetogodišnjaka i počistilo s puta doslovce sve koji su pokušali da se ispreče.
Fudbalski klub “Sveti Đorđe” iz Vilavonga je posle obezbeđene promocije u Premijer ligu Brizbejna osvojio i titulu premijera u Prvoj Kepital ligi, čime je ostvaren najveći uspeh u kratkoj klupskoj istoriji.
A kad se u Brizbejnu pomene uspeh “Svetog Đorđa”, svi pogledi se okreću prema Daniju Gnjidiću, trenerskom čudotvorcu koji je ekipu preko noći uspeo da pokrene iz sivila proseka s početka šampionata i pretvori je u kaznenu ekspediciju pred kojom zaziru svi rivali.
– Iskreno mislim da niko nije ni sanjao da će se sezona ovako završiti. Poslednjih nekoliko meseci, a naročito prethodne dve nedelje deluju nestvarno dobro. Ostvariti 15 pobeda zaredom je uspeh kakav se retko viđa, u bilo kojem rangu takmičenja na svetu i pehar koji smo osvojili prošlog vikenda samo je zaslužena nagrada za sav uloženi trud i posvećenost ekipe i svih ljudi u klubu – kaže Damir Dani Gnjidić u razgovoru za “Vesti”.
Tok sezone se potpuno okrenuo od Damirovog dolaska u Vilavong.
– Kad sam došao u klub ekipa je imala po dve pobede, remija i poraza u prvih šest kola i bili su u sredini tabele. Verovao sam da mogu mnogo više, da imaju kvalitet i zato sam i prihvatio da dođem. Iako se nismo poznavali, ekipa je bila nova za mene, kao i ja za njih, ali kao da je odmah proradila neka hemija, prihvatili su sve što sam tražio od njih i pobede su počele da se nižu jedna za drugom. Serijom uspeha ubrzo smo izvršili pritisak i na konkurente, koji su počeli da gube bodove i na kraju se sve završilo na najlepši mogući način – kaže Damir.
Ipak, trener “svetaca” ne želi da se njegove zasluge ističu u prvi plan.
– Prvo, ovu ekipu nisam ja selektirao, već predsednik Popov sa saradnicima i bivšim trenerom. Njima pripadaju zasluge što “Sveti Đorđe” ima kvalitetne igrače. Ali, u fudbalu zna tako da se desi. Jednostavno, sa prošlim trenerom im nije išlo, a mojim dolaskom ekipa se probudila. Bila je to kombinacija svega, pravog momenta za promenu, dobre komunikacije između igrača i stručnog štaba od mog prvog dana u klubu, pa zatim i niz pobeda koji je usledio i nahranio samopouzdanje celoj ekipi. Naravno, bilo je i dosta sreće u pojedinim momentima, ali su pre svega igrači i uprava zaslužili da ih sreća prati jer su od prvog dana bili na istom zadatku i naporno radili da bi ostvarili cilj.
Ipak, teško je oteti se utisku da je sam Sveti Georgije poslao “svecima” Danija Gnjidića. Nekadašnji fudbaler i trener više klubova iz Melburna, samo nekoliko meseci uoči preuzimanja ekipe “Svetog Đorđa” preselio se sa porodicom u Kvinslend. Kad sudbina umeša prste…
– S porodicom sam krajem prošle godine doneo odluku da se preselimo iz Melburna u Brizbejn jer sam dobio priliku za unapređenje u državnoj službi. Svi smo srećni ovde i prelazak u Kvinslend bio je pun pogodak. Još u decembru sam se čuo telefonom s predsednikom “Svetog Đorđa” Zoranom Popovim i tada mi je ponudio da preuzmem neku od funkcija u klubu. Ostali smo u kontaktu narednih meseci, a kako klubu nije krenulo kako su želeli, Zoran me je pozvao da budem trener i prihvatio sam ponudu.
Povlačeći paralelu između rodnog Melburna i Brizbejna, Damir Gnjidić posebno ističe jednu bitnu razliku kad su u pitanju srpska zajednica i fudbalski klubovi.
– Naša zajednica u Brizbejnu je značajno manja od one koju imamo u Melburnu. Tamo su Srbi okupljeni oko četiri-pet klubova, a ovde svi koji vole fudbal prate “Svetog Đorđa”. Takođe, u Vilavongu se okupila ekipa fantastičnih ljudi, velikih entuzijasta koji rade u interesu kluba “24/7”, na čelu sa predsednikom Popovim, sekretarom Nikom Bojićem, Igorom Đurđevićem, Dejanom Radonićem i drugim divnim ljudima. I kad nisu u sportskom centru, uvek su dostupni kad je u pitanju klub, a to je ogromna stvar i osnovni preduslov za uspeh.
Ekipa je već dva vikenda zaredom zasluženo slavila, prošle subote zajedno sa čak 500 navijača, ali trener Dani Gnjidić je odlučio da od prošlog ponedeljka malo utiša veselje u ekipi.
– Nismo još završili sav posao i bolje je da odložimo slavlje za nekoliko sedmica. Pred nama je plej-of i želimo da uđemo u veliko finale i osvojimo još jedan trofej. Pogotovo nam je stalo do tog uspeha jer “Sveti Đorđe” od osnivanja nikada nije zabeležio pobedu u razigravanju. Ove godine smo obarali razne rekorde i rušili tradicije, pa verujem da ćemo srušiti i ovu.
A dogodine ponovo s velikim ambicijama, ali u društvu “velikih momaka”…
– Za nas je nedavno polufinale Kupa u Brizbejnu bila idealna prilika da vidimo šta nas čeka dogodine u Premijer ligi. Igrali smo protiv ekipe koja je četvrta ili peta od dna u tom takmičenju i uvideli koliko je to viši nivo. Istina, pružili smo veliki otpor i samo da naš golman nije imao baš loš dan sigurno ne bismo izgubili sa 5:1. To nije bio realan odnos snaga. Nama će dogodine osnovni cilj biti da se pojačamo, a onda da se izborimo za status stabilnog premijerligaša. Tako ćemo stvoriti i podlogu za buduće uspehe u višem rangu. Ne zaboravite, niko se nije nadao ni da ćemo sve ovo postići… Ko zna, možda uskoro i u Premijer ligi učinimo nešto o čemu može samo da se sanja – poručuje Damir – Dani Gnjidić, trener šampiona Prve lige Brizbejna.
Sećanje na Šekija
Damira Gnjidića se ljubitelji fudbala, pogotovo u Melburnu, sećaju pre svega kao igrača Hajdelberga u tadašnjoj elitnoj ligi Australije – NSL. Tokom tri godine u ovom poznatom klubu grčke zajednice, Dani je za trenera imao i legendarnog Dragoslava Šekularca.
– O Šekiju sam kao dečak mnogo slušao od mog oca Rajka. Nisam imao priliku da ga gledam kao fudbalera, ali sam imao privilegiju da godinu i po radim sa njim u Hajdelbergu. Nažalost, nismo imali previše uspeha i Šeki je posle godinu i po otišao, a ja sam ponovo dobio Srbina za trenera pošto je ekipu u mojoj trećoj godini u klubu vodio Milorad – Majkl Urukalo – priseća se Gnjidić.
Dani je igračku karijeru počeo u klubu DžAST, nastavio u Vestgejt Sinđeliću u kojem je njegov otac bio jedan od osnivača, a zatim je branio i boje Foknera, Springvejl Belih orlova i nekadašnjih Bulin Zebri (danas Morland Zebre). Trenersku karijeru počeo je kao pomoćnik u Sinđeliću, a zatim je samostalno vodio Morland i Balarat siti.
Zvezda u srcu
Gnjidićevi koreni su na prostorima Dalmacije i Like, odakle su se njegovi roditelji doselili pre skoro pola veka. Samim tim, nikad nije bilo dileme za koji klub će Damir navijati.
– Otac je iz Šibenika, a majka iz jednog malog mesta pokraj Gospića u Lici. Poput većine Srba s tih prostora i ja sam od malena vatreni zvezdaš. Kad god mi obaveze dozvole, ustanem rano ujutro da gledam prenose Zvezdinih utakmica. Tada sam mnogo glasan, pa su supruga i deca već navikli da ih budim zorom, kao na primer prošle godine kad smo izbacili Salcburg ili ove godine posle one penal drame protiv Kopenhagena. Naročito mi je drago što su u Zvezdi sada glavni igrači momci iz mog kraja, Degenek i Borjan – kaže Damir.
Srbi na listi želja
Ove sezone u uspesima “Svetog Đorđa” nije učestvovalo mnogo igrača srpskog porekla. Ipak, oni koji su igrali dali su ogroman doprinos, a dogodine će ih verovatno biti više.
– U timu imamo kapitena Sanjina Skava, golmana Nikolu Popovića i Nikolu Sušu. U prethodnim sezonama bilo je više Srba u timu i oni su mnogo doprineli da klub dođe ovde gde je sada. Međutim, neki od njih nisu mogli da se više posvete fudbalu i odlučili su da igraju rezervne timove. Pokušaćemo da za narednu sezonu dovedemo nekoliko naših igrača koji trenutno igraju za klubove iz Premijer lige Brizbejna i možda će sada ozbiljnije razmotriti da pređu kod nas – nada se Gnjidić.
Uspeh nije slučajan
Fudbalski klub “Sveti Đorđe” osnovan je 2010. godine i do danas je zabeležio niz uspeha. Evo i kratke hronologije uspona kliuba iz Vilavonga:
2010. Osnovan klub
2016. Ušli u takmičenje na nivou grada Brizbejna
2016. Premijer 4. lige
2017. Premijer 3. lige
2018. Promocija u 1. ligu
2019. Premijeri 1. lige
2020. Učesnici Premijer lige
